Duhovni put i posebne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić

1. Kratka biografija

Njena Svetost Lola Vezilić je rođena u aprilu 1953. godine. Završila je ekonomiju i tokom većeg dela svoje karijere se bavila organizacijom međunarodnih kongresa. Između 1991. godine i 1999. godine je živela i radila u Maleziji i Singapuru. Tokom boravka tamo je imala prilike da sretne ljude iz različitih kultura i da se upozna sa različitim vrstama duhovnih puteva i praksi. U to vreme su je najviše privlačile tehnike duhovnog isceljivanja i neke od njih je i sama praktikovala.

Njena najveća želja je, još od detinjstva, bila da pomaže drugima da budu srećni i da se oslobode briga. U mnogim životnim situacijama je pokušavala da uteši svoju porodicu i prijatelje sa istom namerom. Iako je imala i svojih problema, uspevala je da ih stavi sa strane i da se potpuno posveti situaciji i problemima drugih.

Tokom 2000-te godine je počela duhovnu praksu prema savetima SSRF-a.

U 2006. godini je bila na duhovnom nivou od 50%, a posle samo dve godine njen duhovni nivo se povećao na 60%.

Duhovni put i posebne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić

U januaru 2012. godine je dosegla Svetost (duhovni nivo od 70%). U vreme objavljivanja ovog članka (septembar 2014. godine), Njen duhovni nivo je 75%.

Duhovni put i posebne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić

2. Posebne duhovne osobine

Neke posebne duhovne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić su:

  1. Stalna komunikacija sa Božjim principom
  2. Intenzivna duhovna emocija prema Njegovoj Svetosti Baktarađ Maharađu
  3. Ona stalno oseća i širi Blaženstvo
  4. Duhovna ljubav za svakoga – bez očekivanja
  5. Zaboravlja na sebe i misli o drugima

3. Kako je rasla duhovno

Razgovarali smo sa Njenom Svetošću Lolom Vezilić da bismo naučili više o Njenom duhovnom putu i razumeli koji trud je uložila da bi brzo duhovno rasla.

3.1 Pojanje

Pitali smo Njenu Svetost Lolu Vezilić (duhovni nivo od 75%) da nam ispriča svoje iskustvo o pojanju.

Duhovni put i posebne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić

Njena Svetost Lola: „Pojanje mi se jako sviđalo i brzo sam ga zavolela, jer sam shvatila njegove dobrobiti. Dobrobiti su bile u tome da mi je um bio mnogo mirniji i stvari sam videla jasnije. Volela sam da sedim i pojem po nekoliko sati tokom dana. Tokom vremena, počela sam da osećam Blaženstvo dok pojem. Sada mi čak i samo razmišljanje o pojanju donosi Blaženstvo. Nisam toliko svesna reči, već više imam svest o tom Blaženstvu koje dolazi kada mislim na pojanje.

Kad god sam prolazila kroz neku lošu fazu, ili kad sam osećala da mi duhovna praksa ne ide kako treba, ili sam imala nekih svetovnih problema, osećala sam da ako sednem i pojem neko vreme, moj um će se smiriti i tada ću moći da nađem neka nova rešenja i da rešim svoj problem. Tokom pojanja sam se i molila, što je takođe smirivalo um, tako da sam jasno mogla da vidim i primenim rešenja.

Pojanje mi je donelo i doživljaj Boga. Posle nekoliko godina sam počela da osećam Božje prisustvo dok pojem. Osećala sam Njegovo prisustvo u formi Njegove Svetosti Baktarađ Maharađa. Dok sam pojala, osećala sam Njegovo prisustvo. I polako sam shvatila da je cilj moje duhovne prakse da osetim Božje prisustvo. Doživljaj Božjeg prisustva je divno iskustvo. Iako je reč „divno“ nedovoljna da opiše to osećanje. U njemu zaboravljamo na sebe i postajemo svesni Božanskog prisustva, širine, Blaženstva, mira i toliko mnogo svega što reči ne mogu da opišu.“

3.2 Boravak u Društvu Istine (satsang)

Njena Svetost Lola je 2001. godine počela da pohađa satsange. Pitali smo šta ju je privuklo da počne da ih pohađa.

Njena Svetost Lola: „Naši prvi satsanzi su se sastojali samo od čitanja SSRF Svetih tekstova i pokušaja da iz njih nešto razumemo. Mogli smo da razumemo vrlo malo zbog ograničenja našeg uma i intelekta. Ali svi smo osećali da je iza tih reči nešto veoma važno i veoma lepo što ćemo moći da shvatimo i iskusimo nakon što neko vreme posvetimo učenju. To nam je pomoglo da nastavimo i održalo našu želju da budemo u satsangu.

Satsang može biti sa tragaocima ili to može biti satsang sa Svetim knjigama, ili nadalje, satsang sa Svecima ili Guruima, što je najviši oblik satsanga. Na tim satsanzima se na jedan ili drugi način oseća Božje prisustvo. To uvek donosi entuzijazam, puno radosti i neko razumevanje koncepata ili principa duhovne prakse. Naravno da je satsang sa Svecima ili Guruom najviši oblik satsanga i on uvek donosi najviši oblik sreće, radosti i znanja.

 

Što je na satsangu više Božanske svesnosti (Čaitanija) to se bolje osećamo. Osećam da satsang sa Svecima i Guruom ima najviši oblik Čaitanije i  Čaitanija nam daje entuzijazam za duhovnu praksu i želju da nastavimo. Ona nam daje i Blaženstvo (Anand) i radost života i duhovne prakse.“

3.3 Služenje Apsolutnoj Istini (satseva) kroz posvećenu brigu o duhovnoj praksi drugih tragalaca

Mnogo pre nego što je dostigla Svetost, Njena Svetost Lola je vodila tragaoce u njihovoj duhovnoj praksi. Zamolili smo je da nam kaže nešto o tome.

Njena Svetost Lola: „Imala sam sreću da sam dobijala divne seve. Jedna je bila da brinem o tragaocima i njihovoj duhovnoj praksi. Dok sam brinula o tragaocima, osećala sam da mi je Bog poverio Svoju decu da ih čuvam i u jednom trenutku sam osetila da imam tako mnogo dece i da je to tako lepo. U stvarnosti imam samo jednu ćerku, ali zbog toga što sam trebala da brinem o svim tim tragaocima sam se osećala veoma bogato, kao da mi je Bog dao Svoju decu da o njima brinem.

Duhovni put i posebne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić

U početku sam na to gledala kao na moju odgovornost ili dužnost i bila sam veoma stroga prema sebi kada su u pitanju bili tragaoci. Osećala sam da oni treba da dobiju samo najbolje i da prema njima treba da se ophodim sa najvećom mogućom ljubavi i pažnjom. Kasnije je to postalo tako prirodno i osećala sam da se Sam Bog brine o tragaocima i da ne treba da od toga pravim neku veliku stvar. Sve je teklo prirodno. To nije ljubav kakvu osećamo u svetovnom životu. To je drugačija vrsta ljubavi. Veoma je duboka. Božja ljubav i Božja briga jednostavno teku. Tako sam sevu radila čak i bez  razmišljanja šta treba da uradim i kako, jer Sam Bog nam daje misli o tome šta treba da se uradi i onda automatski učini da to bude i urađeno.“

3.4 Doživljaj Božanske ljubavi kada posetimo Njenu Svetost Lolu Vezilić

11-serb-p-lola-cooking

Mnogi tragaoci često posećuju  Njenu Svetost Lolu da bi dobili njen savet i usmerenje. Svi su imali posebna osećanja prilikom posete. Pitali smo Njenu Svetost Lolu šta je razlog takvog iskustva.

Njena Svetost Lola: “U društvu tragalaca se oseća mnogo radosti. Ako iz nekog razloga tragaoci ne dolaze počnem da osećam nemir. Prema tragaocima osećam više bliskosti nego prema bilo kom članu porodice. Ovu bliskost i ljubav prema tragaocima osećam iznutra i ona bi mogla da se opiše time da „ja pripadam tragaocima i duhovnoj praksi.“

Bog me blagosiljao ovim dragocenim darom ljubavi prema drugima i željom da učinim nešto malo da se tragaoci osećaju prijatno, prihvaćeno, voljeno i smireno. Prirodno mi iznutra dolaze misli o tome šta mogu da učinim za druge i dešavaju se neke jednostavne aktivnosti. Kuvam nešto što oni vole, pitam kako su, kako su članovi njihovih porodica, delim njihove radosti i tuge, slušam probleme, predlažem rešenja za duhovnu praksu i život, smejem se sa njima, itd. kao što to majke rade.

Ponekad sam srećna samo zato što su tragaoci tu, samo zato što ih vidim ili mislim na njih. Osećam bliskost sa malom decom zato što su jednostavna, otvorena i iskrena; ponekad se igramo zajedno ili pričamo o stvarima koje ih interesuju. Kada vidim da su drugi srećni to me ispuni ogromnom radošću i Blaženstvom i u tom trenutku zaboravim na sebe i osećam kao da „živim za druge“. Veoma sam zahvalna Bogu što mi je dao tako mnogo Svoje ljubavi da je podelim sa drugima.“

Duhovni put i posebne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić

Duhovni put i posebne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić

3.5 Duhovno isceljivanje

Druga satseva koju je radila Njena Svetost Lola je bilo duhovno isceljivanje tragalaca.

„Bila sam presrećna što mogu da radim tu sevu. Zahvaljujući ogromnoj duhovnoj ljubavi Njegove Svetosti Dr. Atavlea prema tragaocima, On me blagosiljao mogućnošću da za njih radim duhovno isceljivanje. Dugo pre toga sam osećala da tragaoci sa teškim ometanjima toliko pate i da bi bilo divno kada bi neko mogao da obavlja duhovno isceljivanje i pomogne da im se smanje ometanja.

Duhovni put i posebne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić

Kroz ovu satsevu sam uvek osećala kako je moje vreme smisleno iskorišćeno kao pomoć da se smanji patnja, otklone prepreke i tragaoci ohrabre da izdrže i da se bore sa ometanjima. Imala sam iskustvo da ja ne radim ništa kao u molitvi koju je inspirisao Njegova Svetost Baktarađ Maharađ: „Molim te da ne bude mene u ovom duhovnom isceljivanju, samo Ti ostaješ. Molim te samo Ti sedi, diši, poj, moli se i radi duhovno isceljivanje nad Tvojim tragaocima.“

Kroz sevu duhovnog isceljivanja sam još bolje naučila da nema veze kako se ja osećam u nekom trenutku. Tragalac koji trpi ometanja je najvažniji. Tako sam tokom ove satseve zahvaljujući milosti Njegove Svetosti Baktarađ Maharađa mogla da zaboravim na sebe i da se potpuno koncentrišem na tragaoce pokušavajući da razumem kako se oni osećaju tokom ometanja i koje duhovno isceljivanje bi im najviše pomoglo. Ponekad satima nije bilo nijednog znaka da se ometanja koja tragalac ima smanjuju. U tim trenucima sam samo zahvaljujući Njegovoj milosti mogla da istrajem i da imam veru da će tragalac u nekom trenutku ipak početi da se oseća bolje. Radost koju bih osetila nakon čak i malog znaka poboljšanja ne može da se poredi ni sa najvišim oblikom svetovne sreće. U tim trenucima bih bila preplavljena duhovnom emocijom zahvalnosti. Kada razmišljam o toj sevi danas, imam zahvalnost da su Njegova Svetost Baktarađ Maharađ i Njegova Svetost Dr. Atavle ‘pomerali planine’, a ja sam samo ‘držala štap da to podržim’.“

Nekoliko tragalaca je podelilo svoja iskustva iz duhovnog isceljivanja koja su se dešavala kroz Njenu Svetost Lolu, pre nego što je proglašena Sveticom:

• „Kad god ona radi duhovno isceljivanje, sve je belo i osećam mnogo Božanske ljubavi, ona se kupa u Božanskom svetlu.“

• „Poslednjih nekoliko meseci osećam kako Bog radi duhovno isceljivanje kroz nju. Ponekad sam osećao kao da Njegova Svetost Baktarađ Maharađ obavlja duhovno isceljivanje kroz nju. Imao sam snažne misli da je ona Svetica.“

• „Tokom duhovnog isceljivanja sa njom, osećala sam da kao da je nema tamo, i kao da nije ni muško ni žensko.“

• „Mnogo puta sam tokom sesija duhovnog isceljivanja osetila prisustvo Babe (Njegove Svetosti Baktarađ Maharađa). Osećala sam da ona nije prisutna, samo Baba. Kad god bih je pogledala bila je gotovo providna.“

3.6 Satseva vođenja satsanga

Mnogi tragaoci imaju ogromnu dobrobit od pohađanja satsanga koje vodi Njena Svetost Lola. što ubrzava njihov duhovni napredak. Tokom 2013. godine je duhovni nivo mnogih tragaoca širom sveta porastao u proseku 5% zahvaljujući usmerenjima i Čaitaniji (Božanskoj svesnosti) koju su dobili na njenim satsanzima.

Pitali smo je kako radi ovu satsevu. Njena Svetost Lola: „Tokom nekoliko godina je moja glavna satseva (služenje Istini) bilo vođenje satsanga i ona se i danas dešava svakodnevno. Tokom vremena se promenio moj pristup vođenju satsanga. U početku je fokus više bio na sebi, sa mislima o tome šta treba da kažem, da ne propustim nešto važno itd. Tada sam imala i strah da govorim u javnosti. Vežbanjem vođenja satsanga, strah koji sam imala se polako smanjio, a fokus se preneo na tragaoce koji pohađaju satsang. Više sam ramišljala o drugima i moja želja da tragaoci napreduju se povećala.

Danas, nakon molitve na početku satsanga, sva moja pažnja se usmerava na tragaoce i nemam misli o sebi. Bog mi daje jasne misli i vrlo fino osećanje o tome šta je potrebno svakom tragaocu. Tokom satsanga  osećam bliskost sa tragaocima i zahvalnost i jedinstvo sa Božjim principom u svima njima. I ja učim iz svega što se prenosi  tragaocima.

Glavni cilj u sevi vođenja satsanga je da tragaoci osete da su dobrodošli, da su shvaćeni i da su uvaženi tako da svako sa željom iščekuje da dođe na sledeći satsang. Božjom milošću, svaki satsang je različit tako da se osećate sveže i nikada ne može da vam dosadi, zbog Božanske svesnosti koja se oseća u atmosferi. Ponekad je potrebno mnogo strpljenja, ohrabrenja i više puta ponovljenih objašnjenja dok svaki tragalac shvati perspektivu o kojoj pričamo. Nakon satsanga se svi osećaju ispunjeni Božanskom svesnošću i radošću. Zahvalna sam Bogu što me drži u stalnom kontaktu sa tragaocima kroz ovu sevu. Blagoslovena sam i time što vidim kako se tragaoci transformišu na bolje tokom vremena. Količina radosti koju osećam kada se to desi je veća od bilo koje vrste lične radosti.“

4. Otklanjanje ličnih mana  i usvajanje Božanskih vrlina

Pitali smo Njenu Svetost Lolu da nam kaže kako je pristupila otklanjanju ličnih mana tokom Svog duhovnog putovanja.

Njena Svetost Lola: „Kada je počeo ovaj proces unutrašnjeg pročišćavanja ili otklanjanja ličnih mana bila sam veoma srećna. Bila sam srećna jer sam celog svog života pokušavala da uklonim svoje mane zato što sam ih bila svesna. Posle nekih kratkoročnih uspešnih pokušaja, moja koncentracija bi se smanjila, a moje mane su se ponovo vraćale i morala sam da počinjem proces njihovog uklanjanja ispočetka. Ovaj proces se ponavljao mnogo puta i onda sam shvatila da nema načina na koji mi sami možemo da smanjimo naše mane na psihološkom nivou. Tada nisam više znala šta da radim.

U to vreme je uveden proces otklanjanja ličnih mana i tada sam iznutra osetila da će ovaj proces trajno otkloniti neke od mojih mana. Zbog toga sam bila srećna i radosna i počela sam da radim autosugestije i da pišem greške. Čak i sada nekako osećam da je sve što se desilo tokom procesa otklanjanja ličnih mana predato Bogu. Bog je pomogao da se mane zamene vrlinama.“

Pitali smo je da li još uvek i danas ima reakcije.

Njena Svetost Lola: „Danas su reakcije retke. Kada se dese, nivo predavanja Bogu je nekako veći. Predavanje je nekako dublje i svaki nemir ili nepotrebna misao biva vrlo brzo uklonjena. Vrlo brzo dolazi neko razumevanje o tome šta je ispravno. Nisam bila svesna ovoga dok niste postavili to pitanje. Nisam svesna većine tih stvari, ali kada postavite pitanja razmišljam o njima i opisujem kako je to sada.“

Onda smo je pitali o razvijanju Božanskih vrlina kroz duhovnu praksu.

Njena Svetost Lola: „Kada se mane smanje, vrline se prirodno povećaju i ovi procesi se dešavaju uporedo. S vremenom sam shvatila da je proces usvajanja vrlina zapravo proces vraćanja u naše originalno ili prirodno stanje. Bog je prepun vrlina i to je bilo naše prirodno stanje. Zbog toga što smo tokom vremena razvili mnogo mana, otišli smo daleko od Boga ili od našeg prirodnog stanja. Vrline na kojima sam veoma zahvalna su  osećanje zahvalnosti, predavanja i osećanja Blaženstva. To su sve Božje vrline.“

5. Otklanjanje ega

Zamolili smo je i da nam kaže nešto o smanjivanju našeg ega.

Njena Svetost Lola: „Taj osećaj da smo različiti od Boga nas zapravo udaljava od Njega i da bismo prišli bliže Bogu treba da imamo osećanje da smo Bog i ja isti, a ne različiti. Ne znam kako se taj proces zaista dešava. O tome nemam znanja. Mogu samo da podelim koji trud sam ulagala. Mnogo sam se molila i vrlo često sam zamišljala da sam mala  kao tačka ispred Boga. To mi uvek donese osećaj velike zahvalnosti i osećaj duboke poniznosti pred Bogom koji je Svemogući, Sveznajući i Svemoćan, a ja sam pred Njim kao jedna tačka. To istog trenutka donese osećanje manjeg ega. Ponekad bih zamišljala kako idem prema Bogu i tokom puta postajem sve manja i manja sve dok opet ne postanem kao tačka. Onda sam se molila i posmatrala kako se osećam, kako sam odgovorila na nešto i kako sam se ponašala.

Mi smo srećni jer nam je dato tako mnogo primera ego ispoljavanja (u pripremljenoj listi ego manifestacija) tako da u svakom trenutku možemo znati da su određene vrste misli koje imamo zapravo ispoljavanje ega. U tom smislu je veoma lako prepoznati ego ispoljavanje, a onda ih predati, pomoliti se i uraditi autosugestije tako da se ego otkloni.

Kako je ego veoma suptilan, ne možemo mnogo učiniti povodom smanjenja ega. Ono što možemo je da radimo ono što nam kažu Sveci i duhovno uznapredovali tragaoci. Ako sledimo njihove savete i imamo želju, Bog će smanjiti naš ego. Mi nemamo načina da smanjimo naš ego sami. Ako imamo želju da Bog smanji naš ego, ako Mu se otvorimo i dozvolimo Mu da to uradi, taj proces postaje veoma blažen. Bog odmah stvara situacije u kojima nam pokazuje naš ego, jer moramo da znamo i da prihvatimo da imamo neki ego. U trenutku kada prihvatimo i pomolimo Mu se, i u trenutku kada taj ego predamo Bogu, taj ego će biti otklonjen odjednom ili postepeno. Ego je najveća prepreka u našoj duhovnoj praksi jer upravo on daje osećanje da smo odvojeni ili različiti od Boga.

Što je manji ego, to više osećamo Boga, i što je manji ego to je veća duhovna ljubav ili ljubav prema celoj Božjoj kreaciji.“

6. Duhovna emocija prema Njegovoj Svetosti Baktarađ Maharađu

Duhovni put i posebne osobine Njene Svetosti Lole Vezilić

Od početka duhovne prakse, Njena Svetost Lola Vezilić je imala različite načine da se poveže sa Bogom ili da ostane u vezi sa Njim. Onaj od koga je uvek crpla najviše inspiracije i povezanosti je Njegova Svetost Baktarađ Maharađ (Baba) koji je napustio telo 1995. godine (Njena Svetost Lola je počela duhovnu praksu 2000. godine). To je veoma neuobičajeno tako da smo je zamolili da nam kaže nešto o tome.

Njena Svetost Lola: „Čak ni danas ne znam šta se zaista dogodilo, ali ono što mogu da kažem je da osećam da je Njegova Svetost Baba inspirisao tu povezanost i napravio tu vezu. Tokom veoma teškog perioda u mojoj duhovnoj praksi kada sam bila depresivna, nisam znala kako da nastavim, kada stvari nisu izgledale tako sjajno, ta veza je nekako postajala jača i jača i često mi je bivalo lakše samo kada bih počela da pojem gledajući u Njegovu fotografiju. Kada žudimo iznutra, kada se osećamo bespomoćni, čini mi se da što je teža situacija sa kojom se suočavamo, to je veća naša žudnja da nam Bog pomogne. Zahvaljujući tome, jednostavno sam osetila da Bog zna svaku moju misao čak i bolje nego što ja poznajem sebe. Sve što sam „ja“, On poznaje. Ja sam Mu se samo predala. Na početku sam pričala sa Njim rečima, a kasnije je to postao razgovor bez reči. On gleda, On zna misli i On će rešiti šta god da je problem. To je najlepši mogući odnos u životu.“

7. Poruka tragaocima

Na kraju našeg razgovora smo je pitali da li ima neku poruku za tragaoce.

Njena Svetost Lola: „Želim samo da poručim tragaocima i onima koji će postati tragaoci da postoji ceo jedan svet koga nismo svesni pre nego što počnemo da radimo duhovnu praksu. Jednom kad počnemo duhovnu praksu polako shvatamo da naš život ima veoma duboko i predivno značenje i da je Bog stvorio sve događaje koji nam se dešavaju. Živeći svoje živote možemo da postajemo bolji, možemo da se približimo Bogu, možemo da osetimo Blaženstvo i Mir, možemo da volimo druge i možemo da volimo sve što je Bog stvorio. Da bismo mogli da ovo postignemo, treba da pratimo savete koji su na početku veoma jednostavni, da pojemo, da se molimo, pohađamo satsange i radimo malo satseve. Postepeno, obavljanjem duhovne prakse možemo postati veoma srećni i blaženi. Možemo i da pomognemo drugima da postanu isto takvi.“