8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

Kratak rezime : 

Duhovni put od osam koraka duhovne prakse je put koji najbolje odgovara današnjem vremenu. Da bi iskusili brži duhovni napredak i postigli svoj duhovni cilj, potrebno je da ih upražnjavamo svakodnevno.8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

1. Duhovna praksa za brži duhovni rast

Ako želite da duhovno rastete i da svaki dan iskoristite na najbolji mogući način, ovaj članak je za vas.

Pre svega, važno je razumeti da je veliki blagoslov imati više od prolazne zainteresovanosti za duhovni rast u današnje vreme. To je zato što za većinu ljudi u današnjem svetu materijalistički ciljevi uglavnom imaju prioritet u odnosu na bilo koji duhovni cilj. Paradoksalno, ljudi jure za srećom u materijalnom svetu, iako istinsku trajnu sreću mogu iskusiti samo oni koji duhovno rastu, čak i dok izvršavaju sve svoje svetovne obaveze.

Međutim, postići duhovni rast, a pogotovu brzi rast, je lakše reći nego učiniti.

Tragalac koji želi duhovno da napreduje, suočava se sa mnogo izazova koje prvo treba razumeti kako bi mogao/la da ih prevaziđe. U ovom članku ćemo vam dati detaljne savete koji će vam, ukoliko ih primenite, obezbediti brži duhovni napredak.

2. Problemi sa kojima se suočavamo u dnevnim naporima da radimo duhovnu praksu

Tragalac se suočava sa raznim teškoćama. U nastavku su navedene neke od glavnih prepreka koje smo primetili kod tragalaca koji imaju želju za duhovnim rastom.

  1. Nepravilna uputstva : Prvo, živimo u dobu informativne tehnologije sa obiljem informacija o Duhovnosti. Ova prevelika količina informacija obično zbunjuje tragaoce koji ne znaju šta treba da rade i šta ili koga treba da slede. Najčešće, na nesreću, izvor smernica nije pravi Svetac ili duhovni učitelj (tj. osoba na duhovnom nivou od 70% ili više). Tragaoci koji počinju svoje duhovno putovanje lako mogu biti zavedeni lepim rečima i pobožnim ponašanjem koje možda nema pravu duhovnu vrednost. Suština je da, ako neko ne obavlja duhovnu praksu prema univerzalnim principima, neće duhovno napredovati i neće steći nikakvu duhovnu korist, a izgubiće puno vremena.
  2. Koji je moj sledeći korak? : Da bi došlo do duhovnog rasta, potrebno je da stalno činimo sledeće, napredne korake u duhovnoj praksi. Na nesreću, mnogi tragaoci decenijama nastavljaju da rade jednoličnu duhovnu praksu, poput posete verskih mesta, hodočašća itd. Postoji stara izreka koja glasi: „Ako uvek radite istu stvar više puta i rezultat će uvek biti isti”. Ovo se odnosi i na Duhovnost, kao i na bilo koje drugo polje. Isti nivo prakse daje isti nivo rezultata i nema napretka. Mnogi tragaoci ne razumeju da duhovni rast zahteva posvećenost sve višim nivoima duhovne prakse. Oni ne postavljaju suštinsko pitanje – „Šta bi trebalo da bude moj sledeći korak u duhovnoj praksi?” i zato nikada ne naprave taj korak, što dovodi do stagnacije.
  3. Opasnosti od ‘uradi-sam’ pristupa Duhovnosti : Kada imamo pravni problem, obratimo se advokatu, medicinski problem, lekaru, problem sa televizorom, TV mehaničaru i tako dalje. Međutim, kada je reč o traženju smernica za razumevanje najsloženije i sveobuhvatne nauke, a to je nauka o Duhovnosti, ljudi vrlo često osećaju da im nije potrebna nikakva pomoć da bi se kretali ovim putem. Pazite, ovo je nauka koja, ako se praktikuje pravilno, ima potencijal da nas oslobodi od ciklusa rađanja i umiranja. Neki ljudi smatraju da će čitajući duhovne knjige ili radeći neku duhovnu praksu koja im se sviđa, moći napredovati. Naše je iskustvo da se to retko dešava. Bez duhovnog vođe, koji je istinski duhovni učitelj, izuzetno je teško duhovno napredovati.
  4. Brzina rasta je u mojim rukama : Pretpostavimo da je tragalac, srećnim okolnostima, zaista uspeo da dobije odgovarajuće smernice od pravog duhovnog učitelja i uspeo da razume šta je njegov sledeći korak u duhovnoj praksi. Tada bi duhovni napredak tragaoca i dalje zavisio od njegove želje da te smernice sprovede u praksu i njegove sposobnosti da istraje na duhovnom putu. Poznato je da na duhovno putovanje kreće veliki broj tragalaca, ali dugoročno, vrlo malo ih opstaje na tom putu. Zato ih vrlo malo stigne do cilja. Na kraju, treba imati na umu da je Duhovnost način života za koji je redovna duhovna praksa neophodna tokom čitavog života.

Dobra vest je da će, uprkos brojnim preprekama koje se u životu mogu desiti i ako je tragalac iskren i zaista želi duhovni napredak, Bog uvek doći da mu/joj pomogne i da ga/je uputi na pravi put. Ovo je sadržano u rečima Paratpar Gurua, Dr Atavlea :

Paratpar Guru Dr Athavale

„Kada učinimo samo jedan korak prema Bogu, on učini deset koraka prema nama.”

– Paratpar Guru dr Atavle

3. 8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

Kao odgovor na gore navedene izazove, Paratpar Guru dr Atavle je ustanovio Put milosti Gurua (Gurukrupajoga). To se desilo blagoslovom Njegovog gurua – Sveca Baktarađa Maharađa (Sveca najvišeg reda). Paratpar Guru je Svetac najvišeg reda, tj. onaj koji je na 90% duhovnog nivoa, ili iznad. Put Guruove milosti sastoji se od osam duhovnih aspekata, koji su temelj ovog puta. Ovaj put objedinjuje najbolje metode svih ostalih puteva duhovne prakse kako bi tragaocima pružio jedinstvenu priliku da iskuse brži duhovni rast u današnjem vremenu.

Osam koraka Puta milosti Gurua (Gurukrupajoge) su :

  1. Proces uklanjanja mana karaktera (PDR ili Svabhavdoš-Nirmulan)
  2. Uklanjanje ega (Aham-Nirmulan)
  3. Pojanje Božjeg Imena (Nam)
  4. U društvu Apsolutne Istine (Satsang)
  5. Služenje Apsolutnoj Istini (Satseva)
  6. Buđenje duhovne emocije (Bhav)
  7. Žrtvovanje Bogu (Tjag)
  8. Duhovna ljubav (Priti)

U zagradama su navedene sanskritske reči koje označavaju navedeni aspekt duhovne prakse.

Ove korake možemo da praktikujemo bilo kojim redosledom. Za brži duhovni rast potrebno je obavljati sve aspekte, jer to tragaocu daje mogućnost da iskusi izbalansiran duhovni rast. Ovi aspekti takođe pomažu tragaocu da prevaziđe sve prepreke tj. izazove koji koče duhovni rast. Sa kojim aspektom tragalac prvo treba da započne, zavisi od njegove/njene osnovne prirode. Ako neko ima puno mana ličnosti, onda je postupak uklanjanja mana karaktera (PDR) dobra polazna osnova. Ako neko ima bogoljublje, onda bi pojanje bilo dobro polazište. Ako je neko više orijentisan na akciju, kao prvi korak može odabrati satsevu (služenje Apsolutnoj Istini).

4. Proces uklanjanja mana karaktera

8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast
Izazovi sa kojima se tragalac suočava

Mane karaktera (ili neželjene osobine) uključuju osobine poput besa, pohlepe, lenjosti, nesigurnosti, emotivnost, itd., koje su breme našeg postojanja. To je zato što su, osim što nas čine manje efikasnim, stalni izvor stresa i patnje u našem i tuđem životu. Svako ima mane karaktera, mada različitog nivoa i intenziteta – neki imaju više, a neki manje.  Mane karaktera onemogućavaju tragaocima da iskusime sreću, a da i ne spominjemo Blaženstvo koje im duhovna praksa može pružiti. Takođe, kada se mane ispoljavaju kao reakcije na neku situaciju, one nas destabilizuju.

Negativne energije iz suptilne dimenzije lako ulaze u osobu koja ima mnogo mana karaktera. One pojačavaju reakcije koje osoba ima, što negativno utiče i na tu osobu i na druge. Na primer, ako je bes naša mana karaktera i druge povredimo načinom na koji im se obraćamo, mi činimo greh. Na duhovnom nivou, energija stvorena duhovnom praksom koristi se za poništavanje greha. Shodno tome, negativne energije umanjuju nečiju sposobnost da istraje na svom duhovnom putu. Bez obzira na duhovni put kojim neko ide, puno mana karaktera otežava duhovni napredak, čineći ga skoro nemogućim.

Kako praktikovanje procesa uklanjanja mana karaktera pomaže :

Ono što ne znamo o sebi, ne možemo ni da promenimo. Proces uklanjanja mana karaktera pomaže da sve ovo bude moguće. Ustanovio ga je Paratpar Guru dr Atavle i on ne samo da pomaže tragaocu da prevaziđe gore navedene izazove, već takođe stvara snažan temelj za duhovni rast. Ovaj proces se sastoji iz tri koraka.

  1. Prikupljanje podataka / posmatranje : Prvo što ova praksa čini jeste postavljanje jasne metodologije za razumevanje sopstvenih mana. To je zato što većina ljudi, iako su vrlo kritični i osuđuju druge, često nisu svesni svojih mana. Koristeći metodologiju procesa uklanjanja mana karaktera, prikupljaju se podaci o greškama koje pravimo i okolnostima koje do njih vode. Prikupljanje grešaka koje pravimo stvara nam svest o tome šta nam nedostaje, a takođe nam daje i procenu kvaliteta i snage ličnosti. Ukratko, proces oslikava našu stvarnu prirodu i pokazuje nam tačno ko smo.
  2. Analiza : Svaka dokumentovana greška ili nedostatak daje nam bolji uvid o nama. Pomaže nam da analiziramo šta je stvarni uzrok reakcije koji nas podstiče na grešku. Stičemo jasnoću o svojim greškama i nedostacima. Na primer, uviđamo koje se greške često ponavljaju ili koje greške utiču ne samo na nas, već i na druge. Ova analiza pruža nam realniji pogled na sebe i daje nam jasniju sliku o tome ko ili šta inicira reakciju.
  3. Autosugestije : Nakon što smo analizirali osnovnu manu karaktera koja uzrokuje grešku, način na koji se ona može otkloniti prilično je jednostavan. To je isprobana i testirana metoda poznata kao Autosugestija (AS). Autosugestije su pozitivne rečenice koje uvežbavaju um da na pravilan način reaguje na situacije. Treba ih ponoviti nekoliko puta dnevno. Postoji sedam AS tehnika. Za razliku od afirmacija, AS su prilagođene pojedincu i situaciji u vezi sa greškom. Na ovaj način, možemo započeti proces eliminisanja sopstvenih mana i živeti blaženim, srećnijim i svrsishodnijim načinom života – onakvim kakav bi trebalo da bude
Zapamtite : PDR proces smanjuje intenzitet nečijih mana. Um sa manje mana omogućava čoveku da iskusi brži duhovni napredak bez obzira na duhovni put koji izabere. Na Putu milosti Gurua, najveća važnost je data prevazilaženju mana. Eliminisanjem mana karaktera, na raspolaganju imamo mnogo više energije i možemo se usredsrediti na duhovnu praksu. Iz tog razloga je ova vrsta duhovne prakse praktično revolucionarna za tragaoce koji teže bržem duhovnom napretku. 

Pogledajte odeljak o PDR procesu  da biste detaljnije razumeli ovaj proces.

5. Proces uklanjanja ega

8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

Izazovi sa kojima se tragalac suočava

Ego je najveći kamen spoticanja na našem duhovnom putovanju. To je zbog toga što nas, u duhovnom smislu, ego razdvaja od doživljaja Božanskog ili Boga u nama. Ego vodi naš život na osnovu uverenja da je naše postojanje ograničeno sa naših pet čula, umom i intelektom. U praktičnom smislu, to znači imati misli kao što su – moje ime, moje telo, moj izgled, moje obrazovanje, moj položaj, moja porodica, moji uspesi, itd. Čini se da su ove „moje” misli sve i svja nečijeg postojanja. Ne razmišljamo dalje od ovog ograničenog pogleda na život. Svi mi se, u različitom stepenu, uglavnom identifikujemo sa ovim nižim pogledom na sebe. S druge strane, duhovni rast znači prevazilaženje našeg nižeg ja, uključujući naših pet čula, um i intelekt i iskustvo Duše ili Božjeg principa koji leži u svakome od nas.

Ego nas sprečava da iskusimo Božji princip u nama. Iako sve mane karaktera nastaju iz ega, ego je suptilnije prirode. Ego se manifestuje na bezbroj načina. Uobičajene, ali i ne tako često poznate manifestacije ega uključuju: ponos, superiornost, inferiornost, podučavanje drugih, misli da smo u pravu, autoritativan nastup, glasan govor, očekivanja, težnju za pohvalom, podvojenost, razmišljanje o sopstvenom izgledu, sebičnost, stalno pričanje o sebi i svojoj porodici, misao da našoj želji treba dati prednost, itd.

Ovi primeri bi trebalo da vam skrenu pažnju na mnogobrojne aspekte ega.

Bez obzira na duhovni put koji sledimo, duhovni napredak se ne dešava ukoliko osoba ima visok ego.

Kako ova praksa pomaže

Da bismo duhovno napredovali, naš ego treba da se smanji. Alternativa ne postoji. Međutim, naš ego je toliko duboko ukorenjen u nama da ga nije lako eliminisati čak i kada obavljamo duhovnu praksu. Dakle, umesto da mislimo da će naš ego biti automatski eliminisan obavljanjem duhovne prakse, moramo uložiti svesne napore da ga smanjimo. U nastavku su navedeni neki napori za smanjenje ega koji se mogu primeniti na praktičnom nivou :

  • Molitve : Kada se iskreno, s poniznošću molimo Bogu, izražavamo svoju nemoć. Ovo pomaže u smanjenju ega. Neki primeri molitvi koje možemo izgovarati da bismo smanjili ego su :
    • O Bože, daj mi svest o aspektima koji podižu moj ego.
    • O Bože, stavi me u društvo takvih osoba i stvori takve situacije koje će mi pomoći u smanjenju mog ega.
    • O Bože, molim te pomozi mi da prihvatim sve kritike kao i greške na koje mi drugi ukazuju..
  • Razvijanje kvaliteta razmišljanja o drugima pomaže smanjenju ega. U praktičnom smislu to znači da treba da se potrudimo da razmišljamo o drugima. Na primer, kada vidimo da je neko od članova naše porodice opterećen poslom, možemo ponuditi našu pomoć tamo gde je to potrebno, kao na primer peglanje odeće i slično.
  • Obavljenje fizičkih kućnih poslova poput pranja posuđa, spremanje kuće itd. pomaže bržem smanjenju ega. Da bi stekli veću duhovnu dobrobit, možemo se pomoliti da posao obavimo kao satsevu (Služenje Bogu)
  • Razmišljanje koliko je Univerzum ogroman i koliko smo mi mali u poređenju sa njim. Ili, pomislite na beskonačnost vremena i koliko je naš život kratak u poređenju sa tokom vremena. Takve misli su korisne za smanjenje ega.
  • Gajenje stava ili duhovne emocije (bhava) da se sve događa prema Božjoj volji ili zahvaljujući Bogu. Na primer, u svetovnom životu trebalo bi da imamo duhovnu emociju „Bog me je naučio“ mesto  „Inteligentan sam i završio sam Harvardski univerzitet“, „Bog mi je omogućio sklapanje braka“ umesto „Oženio sam se“, itd.
  • Izražavanje zahvalnosti : Izražavanjem zahvalnosti, podvojenost (ja sam to učinio) nudi se Guruu ili Bogu, a to pomaže u smanjenju ega. Da biste saznali više, pogledajte naš članak o zahvalnosti kao obliku molitve.

Da biste saznali više pogledajte i naš odeljak kako smanjiti ego.

6. Pojanje Božjeg Imena

8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

Izazovi sa kojima se tragalac suočava

Jedan od najčešćih izazova sa kojima se tragalac suočava jeste nedostatak vremena. Često čujemo tragaoce kako kažu da ne mogu naći vremena za redovno obavljanje duhovne prakse. U današnje vreme, svakodnevni život je prepun stresa i napetosti i teško je pronaći vreme za bavljenje duhovnom praksom. Pod pretpostavkom da tragalac i nađe vremena za obavljanje duhovne prakse, kao što je meditacija, ni tada to ne može raditi kontinuirano celog dana.

Kako nam pojanje Božjeg Imena pomaže

Mnogi Mudraci preporučili su pojanje Božjeg Imena kao najbolju duhovnu praksu, jer se nečujno može obavljati u našem umu tokom celog dana. To je duhovna praksa koja je laka za izvođenje i koja ne zavisi od vremena ili mesta. Budući da se pojanje može raditi neprekidno, ono omogućava kontinuitet u duhovnoj praksi.

Pored toga, za duhovni rast neophodna je duhovna energija. Božje Ime ima ogromnu Božansku energiju. Pojanjem Božjeg Imena upija se Božanska energija. Što tragalac tokom pojanja ima bolju koncentraciju, to ima veću korist od ove duhovne prakse. Kada tragalac pojanje obavlja sa duhovnom emocijom, korist je još veća

Još jedna prednost pojanja jeste ta što pomaže u brisanju negativnih impresija mana karaktera u našoj podsvesti. Podsvest čoveka sadrži milione impresija i može proći mnogo godina pa čak i života da bi se psihološkim sredstvima prevazišle neželjene osobine. Ovaj proces se ubrzava ako se poje Božje Ime. Ovo je zbog toga što redovno pojanje uspostavlja „centar Bogoljublja“ u našoj podsvesti koji počinje da nadjačava ostale impresije u podsvesti. Dakle, ostale negativne impresije počinju automatski da gube snagu i njihov uticaj na osobu se smanjuje.

Duhovna energija stečena pojanjem pomaže u duhovnom napretku. SSRF preporučuje pojanje Božijeg mena prema religiji rođenja ili || Om Namo Bhagavate Vasudevaja || (pojalica koja najviše pogoduje duhovnom rastu do 2023. godine). Uz ovo, preporučuje se i pojanje „Šri Gurudev Data“. To je zaštitna pojalica koje pomaže u zaštiti od duhovnih ometanja izazvanim nemirnim suptilnim telima naših preminulih predaka.

Posetite naš članak „Započnite svoje duhovno putovanje“  da biste saznali više o tome koje Božje ime da pojate. Takođe, možete posetiti naš odeljak o pojanju

7. U društvu Apsolutne Istine (Satsang)

8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

Izazovi sa kojima se tragalac suočava

Na duhovnom putu tragaocu je često potrebna duhovna pomoć. To mogu biti sledeće situacije :

  • prilikom postavljanja pitanja o Duhovnosti
  • prilikom razjašnjavanja sumnji o Duhovnosti ili duhovnoj praksi
  • dobijanja neophodne podrške u vreme kada se javi nedostatak želje, negativno razmišljanje, gubitak fokusa, neznanje kako da se savladaju prepreke, itd.
  • dobijanje pomoći u vezi duhovnog isceljivanja

Bez pomoći naprednijih i ostalih tragalaca, tragaoci se s vremena na vreme mogu osećati da su preplavljeni preprekama na duhovnom putu. Ovo može dovesti do toga da čak i prestanu sa obavljanjem duhovne prakse i odustanu od svojih duhovnih ciljeva.

Kako satsang pomaže

Reč satsang je sanskritska reč gde se „Sat“ odnosi na Apsolutnu istinu, tj. Boga, dok „sang“ znači „u društvu sa“. Prema tome, satsang znači biti u društvu Apsolutne Istine. To se obično postiže ako boravite u društvu drugih tragaoca i Svetaca i razgovarate o teorijskim i praktičnim aspektima Duhovnosti. Satsang je okruženje pogodno za negovanje tragalaca i pružanje pomoći u njihovoj duhovnoj praksi.

Kolektivna duhovna energija, koja je prisutna zahvaljujući mnogobrojnim tragaocima koji prisustvuju satsangu, podstiče ih da istraju u svojoj duhovnoj praksi. Odlazak na bogosluženje, čitanje duhovnih tekstova koje su napisali Sveci, boravak u društvu prijatelja tragalaca (pod vodstvom Sveca) kao i poseta pravom Svecu ili Guruu, primeri su satsanga od nižeg, ka višem nivou.

Na skali od 1 do 100, uzimajući u obzir uticaj vrste duhovne prakse, približna važnost pojanja Božjeg Imena je 5%, dok je boravak na satsangu i u društvu Svetaca 30%. Ovi procenti, dobijeni duhovnim istraživanjem (korišćenjem naprednog šestog čula), ističu važnost satsanga

Prisustvovanje satsangu nam pruža nebrojene prednosti, a neke od njih su sledeće.

  • Redovno prisustvo satsangu pomaže tragaocu da stekne ubeđenje, želju i entuzijazam da istraje u svojoj duhovnoj praksi.
  • Božanska svest (Čaitanija) prisutna na satsanzima pomaže tragaocu da primi duhovnu energiju neophodnu za njegovu duhovnu praksu.
  • Među tragaocima koji prisustvuju satsangu razvija se osećaj bliskosti, što pomaže lakšem razvijanju ljubavi prema drugima.
  • Iz truda koji drugi tragaoci dele na satsangu, možemo puno naučiti.
  • Tokom satsanga, tragalac može doživeti viši nivo duhovnog iskustva od uobičajenog, što pomaže da se poveća vera u Duhovnost.

U današnje vreme je vrlo teško obavljati duhovnu praksu. Potrebna nam je podrška drugih tragalaca i duhovno naprednih osoba da nam pomognu na našem daljem duhovnom putovanju. Zbog toga SSRF održava redovne nedeljne onlajn satsange koji su besplatni i pridaje im veliku važnost. Kliknite ovde da biste prisustvovali satsangu.

Kako bisaznali više o ovom aspektu duhovne prakse, možete posetiti naš odeljak o satsangu.

8. Služenje Apsolutnoj Istini (Satseva)

8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

Izazovi sa kojima se tragalac suočava

Jednom kada tragaoci otkriju Duhovnost u svom životu, imaju potrebu da u slobodno vreme nešto čine kako bi služili Duhovnosti. Ponekad, zbog nedostatka smernica, završe obavljajući neke društvene usluge ili dobrotvorne aktivnosti, koje nisu jednake služenju širenja Duhovnosti. Sa aktivnostima kao što su društvene ili dobrotvorne usluge, postoji rizik da dođe do uvećanja ega osobe. Ovo je zbog toga što oni koji obavaljaju dobrotvorni rad neizbežno dobijaju misli kao što su – „Vidi koliko sam uradio/la“, „Činim tako dobro delo za društvo“, „Ja sam tako fina osoba“ itd., što se u duhovnom smislu izjednačava sa podvojenošću. Bavljenje socijalnim pitanjima kao što su siromaštvo, loša zdravstvena zaštita, itd. može povećati emotivnost, što zauzvrat povećava ego. Ako se dobrotvorni rad ne radi sa ispravim stavom, rizikuje se stvaranje novih računa uzimanja i davanja (karmičkih računa) sa ljudima kojima se pomaže. Da biste saznali više, pogledajte naš članak o tome da li se društveni rad smatra duhovnom praksom.

Kako satseva pomaže

Satseva znači služenje Apsolutnoj Istini, što znači služenje Božjoj misiji, širenjem Duhovnosti (i mora se obavljati prema univerzalnim duhovnim principima). Obavljanja satseve dovodi do mnogo bržeg napretka u duhovnoj praksi, jer dobijamo mnogobrojne prilike za duhovni rast. Na skali od 1 do 100, uzimajući u obzir značaj vrste duhovne prakse, približna važnost pojanja Božjeg Imena je 5%, dok je boravak na satsangu i u društvu Svetaca 30%, kao što je prethodno pomenuto. U poređenju sa ove dve prakse, značaj satseve je 100%.

Kada učestvujemo u Božjoj misiji širenja Duhovnosti, On postaje zadovoljan nama. To je zato što Bog vidi da nismo sebični i ne razmišljamo samo o svom ličnom duhovnom rastu, već i o tome kako drugi mogu duhovno da napreduju. Ovo nam pomaže da upijemo Božanski kvalitet ekspanzivnosti. Ovo je slično načinu na koji Bog brine o duhovnom napretku svih bića. Zato, radeći satsevu upijamo ovu Božju osobinu, što dovodi do bržeg duhovnog napretka.

Služenje Bogu ili satseva sadrži sve ostale korake dugovne prakse.

By spiritual introversion, we mean the quality of looking inwards, being introspective about our shortcomings and whether our actions and thoughts are taking us closer to God.
  • Dok radimo satsevu, opažamo svoje greške, dobijamo povratne informacije od drugih tragalaca i to nam pomaže da postanemo duhovno introvertni (antarmukh), pa se tako odvija PDR.
  • Kasnije, tragaoci počinju da rade satsevu sa osećanjem zahvalnosti jer osećaju koliko Bog čini za njih u životu. Tako satseva budi duhovnu emociju.
  • Što je najvažnije, satseva nam omogućava da radimo samašti sadnu, a to je pomaganje društvu da duhovno raste. U sadašnjoj eri, vrednost samašti sadne je približno 70%, dok je vrednost vjašti sadne, koja se obavlja za lični duhovni rast, 30%.
  • Ulaganjem svoga vremena i truda za Božju misiju, ostvaruje se žrtvovanje tela, uma, intelekta.
  • Takođe, kada radimo satsevu sa drugima, to nam pruža šansu da učimo od njih i praktikujemo razmišljanje o drugima, tako da postepeno, korak po korak, razvijamo Božju ljubav (Priti).

Zahvaljujući milosti i smernicama Paratpar Gurua dr Atavlea, SSRF je razvio mogućnosti za tragaoce da rade satsevu u skladu sa svojim vremenom, interesovanjem i kapacitetom. Mnogi tragaoci, iz različitih delova sveta, su se pridružili ovoj misiji kako bi ponudili svoje vreme i veštine za različite vrste satseva koje služe širenju Duhovnosti. Neke od satseva uključuju prevođenje knjiga ili članaka, pomoć u organizovanju i izvođenju predavanja i duhovnih radionica, satseve povezane sa stranicama SSRF-a na društvenim mrežama, pisanje članaka i blogova, učešće u održavanju i razvoju veb stranice SSRF-a i još mnogo toga. Pozivamo naše čitaoce, koji su zainteresovani za obavljanje satseve, da nas kontaktiraju na našem LiveChat-u.

Da biste saznali više o satsevi, posetite naš odeljak Služenje Bogu-Služenje Istini (Satseva).

9. Buđenje duhovne emocije (bhav-a)

8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

Izazovi sa kojima se tragalac suočava

Zamislite da se bavite nekom aktivnošću ili profesijom bez ikakve strasti. Čitavu aktivnost ćete obavljati tromo i bez entuzijazma. Isto je i sa duhovnom praksom. Veoma često, kada tragaoci započnu duhovnu praksu, rade ono što se od njih očekuje u duhovnoj praksi, ali ne mogu da iskuse osećaj Božanskog. To je zato što ne znaju kako da probude duhovnu emociju. Međutim, jednom kada osete bhav, prati ih ova Božanska blagodat u životu i duhovnoj praksi.

Kako bhav pomaže i kako da ga probudimo

Postoji izreka : Gde postoji duhovna emocija (bhav), tu je i Bog.

Ova izjreka nam ukazuje na ogromnu važnost naših napora da probudimo duhovnu emociju. Pa, šta je bhav? Ovo vrhunsko duhovno osećanje se ne može opisati rečima. Bhav je osećaj jedinstva sa Bogom. Ali kakav je to osećaj?

Obično smo svi izuzetno svesni svog postojanja. Međutim, kada se potrudimo da probudimo duhovnu emociju, imamo priliku da iskusimo prisustvo Boga. To je uzvišeni osećaj zajednice sa Božanskim. U ovom stanju ne postoje potrebe, ni želje, već samo osećanje Blaženstva, ljubavi, zahvalnosti i osećaj jedinstva sa Bogom. Često je praćen nekim fizičkim manifestacijama, kao što su suze, drhtanje, itd. Bhav daje smisao svemu što radimo u okviru duhovne prakse i unosi suštinu Božanskog u naš život. Osećamo da je Bog ili Guru pored nas i korača sa nama. U tom trenutku stres nestaje. Što je snažnija duhovna emocija, to je snažniji osećaj bliskosti sa Bogom.

Ponekad se naša duhovna emocija spontano probudi kada osetimo zahvalnost prema Bogu ili se setimo koliko je Bog učinio za nas. Međutim, važno je da neprestano ulažemo napore na nivou uma i intelekta da bismo povećali svoju duhovnu emociju i da bi ona postala stalno prisutna u našem životu.

Nekoliko jednostavnih koraka za buđenje duhovne emocije. 

  • Sve naše dnevne aktivnosti možemo obavljati sa osećanjem da radeći ih, služimo Bogu. Na primer, kada čistimo kuću, možemo imati duhovnu emociju i razmišljati na način da čistimo Božji dom. Kada pripremamo jelo, možemo negovati duhovnu emociju da pripremamo obrok za Boga. Dok smo na poslu, možemo imati osećaj da obavljajući naše dužnosti, služimo Bogu, itd.
  • Sa osećanjem zahvalnosti možemo se prisetiti svih teških trenutaka kada smo osetili Božju pomoć i kada je situacija rešena zahvaljujući Njegovoj milosti. Takođe, možemo se setiti svih duhovnih iskustava koja nam je podario tokom našeg duhovnog putovanja da bi učvrstio našu veru. Imati osećaj zahvalnosti je važno za podsticanje duhovne emocije.

Bitno je da razumemo da nećemo odmah moći da neprekidno budemo u stanju bhav-a. Međutim, to jeste kome treba da stremimo. Biti u kontinuiranom stanju bhav-a moguće je na naprednom duhovnom nivou. Zato ne treba da se obeshrabrite ako u početku niste u stanju da iskusite bhav. Važnije je da stalno ulažete trud za buđenje bhav-a. Kada se iskreno potrudimo, tada nam Bog daruje iskustvo bhav-a i Njegovo Božansko prisustvo. Za više informacija o trudu koji možete ulagati da bi iskusili bhav, pogledajte naš odeljak o buđenju duhovne emocije.

10. Žrtvovanje Bogu (Tjag)

 8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

Izazovi sa kojima se tragalac suočava

Mnogi tragaoci ne znaju kako da nastave svoju duhovnu praksu. Jedan od glavnih faktora koji tome doprinosi je što su navikli na svoju zonu udobnosti u skladu sa uhodanom rutinom i ne žele da izađu van nje. Zbog toga, oni ne čine sledeći korak u svojoj duhovnoj praksi.

Pored toga, ljudi imaju razne vezanosti – bilo fizičke ili emotivne. Imaju lažnu predstavu da će im stvari za koje su vezani doneti trajnu sreću. Međutim, to je daleko od istine. Kao što znate, živimo u svetu koji se neprestano menja i same stvari za koje smo vezani, mogu nam doneti neizmernu tugu kada se promene. Ipak, prevazilaženje vezanosti i kretanje izvan zone udobnosti je lakše reći nego učiniti.

Šta nam može pomoći u ovom koraku?

Kako žrtvovanje Bogu pomaže i kako ga praktikovati :

Duhovna praksa žrtvovanja uključuje ulaganje usklađenih napora da se žrtvuju telo, um i bogatstvo da bi se služilo Bogu ili da bi se pomoglo u Njegovoj misiji širenja Duhovnosti.

Međutim, kada se pomene „žrtvovanje“, „uzdržavanje“ ili „odricanje od stvari“, neki od nas mogu pogrešno razumeti da to znači da se moramo odreći svetovnog života. Neko može pomisliti: „Šta ako dam, a za uzvrat ne dobijem ništa? “To nas može učiniti bojažljivim i neodlučnim u vezi usvajanja ovakvog oblika duhovne prakse.

Važno je razumeti suštinu ove prakse. To treba učiniti iz ljubavi, u kom slučaju nikada ne postoji osećaj da se žrtvuje. Svetovni primer koji nam može pomoći da shvatimo ovakvu vrstu žrtve jeste žrtva koju roditelji čine za svoju decu. Oni prolaze kroz mnoge poteškoće i žrtvovanja kako bi svojoj deci pružili najbolje. Nikada to ne osećaju kao žrtvu jer to rade s ljubavlju. Žrtvovanje, kao duhovna praksa, je slično. Jedina razlika je u tome što žrtvovanjem vraćamo deo onoga što smo dobili od Boga, i time Mu služimo. Za ovaj korak, potrebno je uložiti dosta truda i tada se javlja kolebanje da se izađe iz svoje zone udobnosti i da se žrtvuju um, telo ili bogatstvo.

Dakle, može se početi sa malim oblicima žrtvovanja. Recimo da imate naviku da po sat vremena besciljno lutate na društvenim mrežama, poput Fejsbuka i proveravate broj lajkova koje vaše objave imaju. Tada bi mala žrtva sa vaše strane mogla biti da to vreme provedete u duhovnoj praksi koncentrisanog pojanja Božjeg Imena. Primetićete da svaki put kada odlučite da se približite Bogu ili da Mu služite, stičete neku dobrobit – ona može biti na fizičkom ili mentalnom, ali je uvek i na duhovnom nivou.

Kada ponudimo sebe – bilo da se radi o umu, telu ili bogatstvu – u sebi stvaramo prostor za primanje. Kada se potrudimo da izađemo van svoje zone udobnosti i napravimo korak ka Bogu, iskusićemo da On čini mnogo više za nas. To nam daje veru da se sve češćim žrtvovanjem svetovnog postojanja dobijamo iskustvo Božanskog.

Neki od načina kako možemo da se žrtvovujemo :

  • da se odreknemo svog slobodnog vremena da služimo Bogu
  • da ponudimo svoje talente i veštine da služimo Njegovoj misiji
  • da doniramo za pomoć u širenju Duhovnosti
  • čak i ako nemamo ništa, i dalje imamo fizičko telo, pa tako možemo pomoći u čišćenju prostorija za duhovne radionice.

Žrtvovanje se može vežbati prema nečijem talentu i mogućnostima. Kako se kvalitet i kvantitet naše duhovne prakse povećavaju, naša želja za žrtvovanjem se automatski povećava. Na kraju, potrebno je da žrtvovatujemo sve svoje vezanosti za telo, um i bogatstvo. Tek kada se u potpunosti odreknemo svog svetovnog načina života i svih vezanosti koje sa njim dolaze, možemo u potpunosti iskusiti Boga.

Da biste saznali više, pogledajte naš odeljak o žrtvovanju Bogu.

11. Duhovna ljubav (Priti)

8 koraka svakodnevne duhovne prakse za brži duhovni rast

Izazovi sa kojima se tragalac suočava

Surova stvarnost današnjeg sveta jeste da je većina ljudi usredsređena na sebe. Retki su ljudi koji iskreno misle na druge i stavljaju druge ispred sebe bez ikakvog skrivenog motiva.

Kada bismo analizirali široki dijapazon ljubavi i razmišljanja o drugima, na jednom kraju ovog spektra bi se nalazila usredsređenost na sebe, dok bi s druge strane postojala bezuslovna ljubav prema drugima. Božja ljubav, koja je duhovna ljubav ili Priti, je oličenje bezuslovne ljubavi prema drugima. Sveci na vrlo visokom duhovnom nivou pokazuju ovaj oblik nesebične ljubavi prema drugima kao i prema celoj Božjoj tvorevini.

Ovo je jedinstvena Božja osobina koja Ga čini toliko dragocenim čitavom čovečanstvu i svim suptilnim entitetima u duhovnoj dimenziji. 

Ako tragalac želi da se spoji sa Bogom, onda gde god da se nalazi na ovom spektru, mora da uloži trud da pređe na stranu bezuslovne ljubavi prema drugima. Slično kao što se ulje i voda ne mogu spojiti zbog svojih različitih svojstava, tako se ni samoživi čovek ne može stopiti sa Bogom, čiji je kvalitet Priti, bezuslovna ljubav. Međutim, ispoljiti osećanje nesebične ljubavi dok smo okruženi sebičnim i samoživim svetom nije lako. U današnjem svetu uslovljeni smo da sebe stavimo na prvo mesto iz straha da će nas drugi iskoristiti jer nas smatraju blagima.

Pa, kako da u današnje vreme usvojimo ovaj kvalitet nesebične ljubavi?

Tu stupa na snagu učenje o tome šta je i kako praktikovati duhovnu ljubav (Priti).

Kako praktikovanje Priti pomaže tragaocu

Ako postoji išta što prevazilazi sve granice, to je onda ljubav.

Možemo imati duhovno znanje, ali ako nemamo ljubavi, ljudi neće osećati bliskost ka nama.

Ljubav treba da se ispolji u svakom našem postupku, govoru i ponašanju ka živim bićima, kao i prema neživim predmetima i mora da dolazi iznutra. Ne možemo se pretvarati. Bog oseća da je ceo Univerzum Njegov, tako da i mi treba da dođemodo unutrašnjeg osećajada smo deo tog Univerzuma, tj da je Univerzumom naš dom. Jedino tada se možemo sjediniti sa Bogom.

Ova promena ne dolazi preko noći.

Dobro je započeti sa malim, svakodnevnim trudom. Neki primeri dati su u nastavku.

  • Činiti stvari za druge i truditi se da ih činimo na način kako drugi požele
  • Činiti prema „željama drugih“ umesto prema „sopstvenim željama“ je važan trud u praktikovanju ovog koraka
  • Govoriti tiho, ponizno i s ljubavlju
  • Ulagati trud u procesu uklanjanja mana karaktera (PDR proces), kako bi smanjili očekivanja od drugih
  • Biti nekritičan i ne osuđivati druge i imati više razumevanja i tolerancije prema drugima
  • Činiti stvari nesebično
  • Gajiti duhovnu emociju da kada činimo nešto za druge, mi služimo Bogu, što nam u osnovi pomaže da vidimo Boga u svemu i svakome
  • Praktikovati empatiju prema drugima i njihovim prilikama
  • Poštovati i biti zahvalan ka drugima
  • Praktikovati opraštanje,  ali na način da ne samo oprostimo drugima, već i da zaboravimo događaje koji su nas povredili
  • Pomagati drugima da shvate važnost Duhovnosti i da je praktikuju

U početku se ovo može vežbati sa tragaocima i osobama koje volimo. Korak po korak, možemo proširiti ovu praksu na prijatelje, kolege na poslu, poznanike, zatim na ljude koje ne poznajemo, životinje, nežive predmete i na kraju čak i na naše neprijatelje.

Kako činimo ovakvu vrstu truda, on postaje deo naše svakodnevnice i mi postajemo prijatniji prema svima. Doživljavamo blaženi osećaj nesebičnim služenjem drugih, bez ikakvih očekivanja. To nas podstiče da činimo sve više i više. U početku potrebno je da se svesno trudimo da razmišljamo o drugima, a kasnije nakon dostizanja duhovnog nivoa od 70%, tj. nakon dostizanja nivoa Sveca, istinski Priti počinje da se razvija.

Da biste pročitali više, posetite naš odeljak o duhovnoj ljubavi (Priti).

12. Zaključak

Prema nauci o Duhovnosti, osnovna svrha života je duhovni rast. To je najplemenitiji od svih ljudskih ciljeva i poduhvata. Kretanje ka krajnjem cilju u Duhovnosti daje nam osećaj Blaženstva, vrhunskog oblika sreće koji ne zavisi ni od čega. U ovom stanju, čovek je blažen bez obzira na svoju situaciju. Uticaj ljudi koji su na naprednom duhovnom nivou je takav da se njihova pozitivnost proteže i na sve oko njih.

Prema podacima UN-a, prosečan životni vek osobe je približno 72 godine. To nam daje nešto više od 50 godina, kao odrasloj osobi, (ili otprilike 18 250 dana) da postignemo svoj cilj. U zavisnosti od toga koliko godina imate dok čitate ovaj članak, shvatićete da vam je preostalo ograničeno vreme za postizanje duhovnog cilja. Ono što ima još ozbiljnije posledice je da, ako ne dostignemo donju granicu duhovnog nivoa, zakon karme (sudbina) garantuje da ćemo se ponovo roditi na Zemlji da bismo rešili svoju karmu. Ponovno rođenje na Zemlji u sadašnjoj eri Kalijuge uglavnom podrazumeva više patnje nego sreće u životu.

Ako postoji jedna stvar koja se nikada ne može vratiti, to je vreme, a ako postoji jedna stvar koja može proći brzinom sveltosti, to je opet vreme. Jednog dana se samo probudimo i shvatimo da smo se približili poznim godinama svog života i pitamo se gde nam je vreme pobeglo. Dakle, tragalac koji želi da duhovno napreduje treba da iskoristi svaki dan za svoju duhovnu praksu, jer duhovni rast do viših duhovnih nivoa može potrajati ceo život. Naša iskrena molitva je da tragaoci iskoriste ovo znanje, prihvate osam koraka duhovne prakse „Puta milosti Gurua (Gurukrupajoga)” i iskuse blagodat bržeg duhovnog napretka.