Koncepti: Sveća, Pareća i Išvareća u duhovnoj praksi i razvoju
Sadržaj
1. Definicije
Reč ’Ića’ na Sanskrutu (prastari Baratija jezik za pripovedanja o Božanskom koji se smatra jezikom Bogova) znači želja. Stoga:
-
Sveća: ‘Sva’ znači ja, ili moje. Ponašanje u skladu sa Sveća stanjem znači da radimo prema sopstvenoj želji.
-
Pareća: ‘Par’ znači drugi. Ponašanje u skladu sa Pareća stanjem znači da radimo prema želji drugih.
-
Išvareća: ‘Išvar’ znači Bog. Ponašanje u skladu sa Išvareća stanjem znači da radimo po Božjoj volji.
2. Koncepti Sveća, Pareća i Išvareća u duhovnoj praksi i razvoju
Gotovo se svi mi identifikujemo sa svojim telom (pet čula), umom i intelektom. Ovo je poznato kao naš ego. Duhovnost nas uči da je naša prava priroda duša, ili Božji princip u svakome od nas. Priroda duše je trajno Blaženstvo (tj. najviše stanje sreće koje ne zavisi ni od kakvog stimulansa). U širem smislu, cilj Duhovnosti je da:
-
smanjimo i konačno izgubimo poistovećivanje sa naših pet čula, umom i intelektom
-
da se identifikujemo sa dušom (Božjim principom) u nama i da je osetimo.
Jedini način da to postignemo je da se pomeramo od Sveće ka Pareći i konačno do Išvareće kao delovima naše duhovne prakse.
Kada radimo prema Sveći to znači da se ponašamo prema našoj sopstvenoj želji što je u skladu sa željom pet čula, uma i intelekta. Predajući se svojim žudnjama, samo pojačavamo naše poistovećivanje sa pet čula, umom i intelektom. Tada je prosto nemoguće da razumemo i osetimo dušu u sebi. Ovo stanje Sveće je poput stanja životinje sa malo, ili nimalo brige za druge.
Obično se kaže da ignorisanjem nečega smanjujemo njegov uticaj na nas. Isti ovaj princip možemo da koristimo u našoj duhovnoj praksi. Kada slušamo i ponašamo se prema volji drugih (Pareća) automatski dajemo manji značaj i ignorišemo naše želje (Sveća). Kada nam Pareća stanje postane navika, ego nam se smanji (tj. dolazi do razgradnje naših pet čula, uma i intelekta).
Primer osobe koja je u Pareća stanju:
Marko i Elizabeta su venčani par i u petak uveče, oboje žele da rade različite stvari. Elizabeta želi da ode na koncert, a Marko na fudbalsku utakmicu. Marko radi duhovnu praksu i svestan Pareća koncepta, prednost daje Elizabetinim željama. Odustaje od fudbalske utakmice i odlazi s njom na koncert. Ovim gestom Marko duhovno raste, jer je time ignorisao svoju želju koja nastaje iz njegovih pet čula, uma i intelekta.
Istinska Pareća znači da mislimo o željama drugih kao o ličnim.
Redovnom duhovnom praksom i povećanjem duhovne prakse spojene sa ponašanjem prema Pareći, vremenom se dovoljno smanjuje identifikacija koju osoba ima sa svojih pet čula, umom i inelektom. U ovom stadijumu Guru u ispoljenoj formi ulazi u nečiji život. Guru ima pristup Univerzalnom Umu i Intelektu i ponaša se prema Božjoj želji. Slušajući Njega i radeći prema Njegovim uputstvima, osoba radi po Božjoj želji (Išvareća). A kada se ego osobe dovoljno smanji (tj.dođe na nivo Sveca) ona ima direktan pristup Univerzalnom Umu i Intelektu i u stanju je da direktno postupa prema želji Boga. Ponašanje u skladu sa Božjom željom (Išvareća) daje nam samog Boga.
3. Nekoliko često postavljenih pitanja o ovom konceptu
1. Do koje mere treba da radimo prema Pareći? Recimo da nas neko pita da uradimo nešto što je neispravno, da li i dalje treba da radimo u skladu sa Parećom, ili bi trebalo da koristimo zdrav razum i reći ne?
Odgovor: Treba da imamo na umu da ponašanje u skladu sa Parećom kada se radi o nečemu što nas ometa u duhovnoj praksi, nije ispravno. Ako je nešto 50% ispravno, a 50% nije, onda i dalje možemo da radimo prema Pareći. Ovaj primer posmatramo iz duhovnog ugla gde je namera smanjiti ego kroz slušanje drugih i ponašanje prema tuđoj volji. Ovo se ne odnosi na gledanje iz svetovne perspektive. Primer u sledećem odlomku ovo objašnjava detaljnije.
2. Da li bi trebalo da se ponašamo u skladu sa Parećom samo kod kuće sa članovima porodice, ili sa bilo kojim osobama sa kojima smo u kontaktu?
Odgovor: Trebalo bi tako da se ponašamo kad god je moguće, a da to ne ometa našu duhovnu praksu.
Na primer: Kada neko traži da radimo nešto poput gledanja filmova svaki dan zato što on to želi, u tim slučajevima bi trebalo da vežbamo uzdržanost. Razlog je taj što nemamo vremena da svaki dan idemo da gledamo film, jer ispunjavamo i svetovne dužnosti i duhovnu praksu. Ali ukoliko naš prijatelj želi da gleda film jednom nedeljno, možemo da odemo i u bioskop sa njim imajući na umu perspektivu ponašanja u skladu sa Parećom, bez obzira što osećamo da je to gubljenje vremena.
3. Šta ako radimo Pareću sa otporom, ili besom?
Moramo da razumemo dobrobiti Pareće. Ponekad čak i posle intelektualnog razumevanja važnosti Pareće, u određenoj situaciji osoba i dalje ima jak otpor i reakcije na to. Da bi se reakcije i otpor prevazišli, treba da sastavimo autosugestiju.