Sadržaj
1. Meditacija i pojanje – uvod
Danas se meditacija naširoko preporučuje kao praksa koja umiruje um, otklanja stres, pomaže u dostizanju viših nivoa koncentracije ili opuštanja itd. U ovom članku objašnjavamo razliku između meditacije i pojanja, zašto je u današenje vreme teško da meditiramo i zašto pojanje ima veći značaj za one koji žele duhovni rast.
2. Definicije pojanja i meditacije
U ovom članku koristimo termin „meditacija“ da opišemo nadsvesno stanje bez misli. Ovo stanje može da se iskusi posle intenzivnog vežbanja.
Pojanje je ponavljanje Božjeg Imena.
3. Poređenje meditacije i pojanja
Tabela koja sledi pokazuje zašto je u današnjem razdoblju Kalijuge pojanje korisnije od meditacije.
| Meditacija | Pojanje | ||
|---|---|---|---|
| 1. Ograničenja u duhovnoj praksi | A. Koliko ljudi može da je obavlja? | Poneki | Mnogi |
| B. Koliko dugo može da se radi u toku dana? | Nekoliko sati | Mnogo sati | |
| C. Razlog | Ima nekih ograničenja, jer osoba mora da sedi na određenom mestu, koncentrisana na svoje disanje i koncentrisana u umu. | Nema ograničenja u pojanju, jer osoba može da poje gde god da se nalazi. | |
| 2. Razlog zbog kog je dobrobit manja ili veća |
1. Osoba ne može da služi Apsolutnoj Istini (satseva) dok meditira. 2. U podvesnom umu se ne stvara nova impresija kao što je slučaj kod pojanja. Zbog toga je potrebno više vremena da se unište impresije koje osoba nosi iz mnogih prethodnih života i da se pročisti um. 3. Moguće je biti u prisnoj vezi sa Bogom, međutim u Kalijugi je vrlo malo ljudi sposobno da ovo postigne putem meditacije. |
1. Pojedinac može da služi Apsolutnoj Istini (satseva) dok poje. 2. Pošto se u podsvesnom umu stvara impresija pojanja, njegove impresije iz prošlih života se poništavaju i potrebno je manje vremena da se pročisti um. 3. Moguće je biti u stalnoj vezi sa Bogom. |
|
4. Praktične dobrobiti od pojanja u poređenju sa meditacijom
Sledi detaljnija analiza praktičnih dobrobiti od pojanja u poređenju sa meditacijom.
Neometana duhovna praksa: U meditaciji moramo da sedimo u određenom položaju. Posledično, ako imamo bolove u leđima, sedenje u toj poziciji može biti veoma otežano. Pojanje nema ovakva ograničenja. Pored toga, kod pojanja nije potrebno vreme za ulaženje u meditativno stanje kao kod meditacije.
Kontinuitet duhovne prakse: Ne možemo da meditiramo ceo dan bez prekida, a pojanje može da teče neprekidno. Da bismo se spojili sa Božjim Principom neophodno je da neprekidno obavljamo duhovnu praksu.
Smanjenje broja onoga što volimo ili ne volimo: Možemo da pojemo i dok jedemo. Dok nam je um posvećen pojanju, zaboravljamo šta jedemo i to nam pomaže da se smanji broj onoga što volimo ili ne volimo. Ako nastavimo da pojemo dok obavljamo sve aktivnosti, sve impresije se polako smanjuju. To se ne dešava kad meditiramo.
Stalno „probuđeno stanje“ ili duhovno iskustvo Boga: Tragaoci koji se bave meditacijom izlaze iz stanja meditacije u budno stanje pošto postoji sklonost ka fizičkoj dimenziji. Sa druge strane, kad je pojanje kontinuirano, mi smo stalno u „probuđenom stanju“ tj. na neki način smo u stalnom stanju meditacije.
Privlačenje fizičke dimenzije: Impresije u podsvesom umu nas vuku ka fizičkoj dimenziji. U toku meditacije su tendencije podsvesnog uma samo potisnute, ali ne i uklonjene. Sa pojanjem su one u velikoj meri uklanjaju.
Javljanje suptilnih misli u umu : Održavanje uma bez misli znači ne obraćanje pažnje na spolja ili na unutra. Međutim, u ovom stanju suptilne impresije u nekom trenutku ipak izlaze na površinu. Sa druge strane, kad se koncentrišemo na Božje Ime, zbog odbijanja drugih misli ili uspostavljanja centra Bogoljublja, suptilne impresije ne dolaze do uma. Pojanje je zato superiornije od stanja bez misli.
Duhovna iskustva i duhovni nivo: Duhovna iskustva koja osoba ima dok je u meditativnom stanju ne odslikavaju njegov duhovni nivo. Nasuprot tome, duhovna iskustva tokom pojanja ukazuju na duhovni nivo osobe. Na primer, dostizanje stanja bez misli u meditaciji ne znači da je osoba dostigla Samospoznaju, dok iskustvo neprekidnog pojanja govori o dostizanju duhovnog nivoa od 40%
Prava i lažna duhovna iskustva: Duhovna iskustva dobijena putem pojanja su stvarna, jer se javljaju kao rezultat spajanja sa Imenom, dok je iskustvo praznine ili stanja bez misli u meditaciji iluzija, jer osoba nije svesna ovog iskustva. Dok osoba poje, zahvaljujući svesti o tome, to može i da iskusi.
Iskustvo različitih stanja: U meditaciji doživljavamo stanje slično lešu, dok nam pojanje daje iskustvo Božanske svesnosti (Čaitanija).
Veštačka i prirodna stanja: Meditacija je veštačko stanje, dok kroz pojanje ostvarujemo prirodno stanje povezanosti sa Bogom.
Ego:
Ego je veći i teže se prevazilazi putem meditacije iz nekoliko razloga:
- Nije lako da ostvarimo povezanost sa Božjim Principom u toku meditacije, jer ideja i iskustvo da smo odvojeni od Boga ostaje snažno. Osećanje da sam „ja odvojen od Boga“ je ego.
- Lako je da imamo misli kao što su „Ja meditiram“, „Ja ulazim u meditativno stanje“ koje ne samo da povećavaju svest o sebi, umu i telu, već mogu da vode i do misli da smo posebni i jedinstveni i tako da povećamo ego.
- Dok pojemo, mnogo smo svesniji Boga. Imamo i svest da pojemo samo zahvaljujući Božjoj milosti. Kao rezultat, ne razvija se ego obavljanja duhovne prakse, već dolazi do njegove razgradnje.
Pojanje nas štiti od negativnih energija: U stanju meditacije u umu nema misli. U tom stanju mogu da nas ometaju i neke negativne energije. Sa druge strane, kada pojemo, oko nas se stvara zaštitni omotač koji nas štiti od negativnih energija.
Potpunost u duhovnoj praksi: Pojanje možemo da radimo tokom bilo koje svakodnevne aktivnosti, što znači da istovremeno mogu da se dešavaju i drugi aspekti duhovne prakse. Na primer, osoba može da se trudi da razvije duhovnu emociju, bezuslovnu duhovnu ljubav (priti), može da proučava mane svoje ličnosti i ego i da se trudi da ih smanji i tako dalje. Ovo je važno jer treba da obavljamo duhovnu praksu dok ispunjavamo druge obaveze kao što je briga o domaćinstvu, deci, poslu itd.
5. Zaključak – meditacija i pojanje
Danas mnogi ljudi praktikuju meditaciju kao psihološku tehniku za samounapređenje, pre nego kao alat za duhovni rast. Zbog toga su i dobrobiti koje proističu iz takve meditacije na psihološkom nivou.
Na osnovu poređenja koje smo predstavili, u današnje vreme pojanje ima veću vrednost za duhovni rast.
Ako već meditirate sa željom da ostvarite duhovni rast, preporučujemo vam da meditaciju dopunite duhovnom praksom pojanja. U našoj sekciji Koje Božje Ime treba da ponavljamo možete naći više informacija o tome koje Božje ime da pojete.