Šta je autosugestija?

U prethodna dva odlomka upoznali smo se s Procesom otklanjanja mana karaktera i pozitivne promene ličnosti (PDR) i objasnili kako da prepoznamo mane ličnosti. Sledeći korak u PDR procesu je otklanjanje mana, stoga ćemo u narednom odlomku predstaviti tehniku koja nam to omogućava.

1. Uvod

Živimo u veoma povezanom i umreženom svetu u kojem naše kolektivne akcije i stavovi imaju jak uticaj na društvo i okruženje. Iako je moderna nauka napravila ogromne korake u razumevanju ljudske anatomije, na području razumevanja dubljih aspekata ljudske svesti nije pokazala značajan uspeh. Šta upravlja ljudskim ponašanjem  i zašto radimo ono što radimo?

Društvo nas uslovljava da nosimo masku kojom skrivamo najdublja osećanja, koja često uključuju neke oblike nesreće i stresa. Pokušavamo da držimo stvari pod kontrolom, ali šta ako ne uspevamo i zapravo se lomimo iznutra? Postoji li izlaz iz ove situacije i predstave u kojoj svi učestvujemo do određene mere? Kada posmatramo šta dovodi do stresa, u samoj osnovi su mane ljudske ličnosti koje podstiču različite probleme i nezadovoljstva.

2. Impresije u našem umu određuju naše opšte stanje

Većina nas proživljava veliku količinu stresa i iskazujemo različite negativne emocije kada smo suočeni s teškim situacijama koje nam nisu po volji. Na intelektualnom nivou svesni smo da ne bi trebalo da osećamo ljutnju, da ne bi trebalo da smo zavidni, da ne bi trebali biti povređeni zbog nebitnih stvari, duriti se ili biti depresivni kada stvari ne idu prema našem očekivanju, itd. Svi bismo želeli biti uravnoteženi i stabilni čak i kada se suočavamo s nepovoljnim situacijama. Pogledajmo nekoliko uobičajenih reakcija na neke situacije.

  • Naljutim se kada nešto ne ide kako sam zamislio
  • Pozelenim od ljubomore kada vidim prijateljevog  novog Jaguara
  • Kada šef ne ceni moj naporan rad, durim se u sebi razmišljajući kako moj trud nikad nije dovoljan

Ove reakcije se događaju jer um ima kontrolu nad nama i on diktira naše stanje, naše misli, emocije, akcije i reakcije. Zbog impresija mana ličnosti u podsvesnom umu, bezbrojne misli dolaze do svesnog uma i svesni um biva vođen ovim neispravnim ili lošim impulsima i ponaša se u skladu s njima. Na primer, možemo da mislimo: “Htela sam vruću kafu, a muž mi je umesto nje doneo mlaku”. Zbog impresije ljutnje u podsvesnom umu tada do svesnog uma dolazi neispravan impuls koji nam govori: “Naljuti se. On uvek napravi to. Neću ovo više tolerisati.“ I tada zbog snažnog impulsa iz podsvesne impresije mane ličnosti ljutnje, um se počinje ponašati u skladu s impulsom i postajemo ljuti. Ovo se događa jer ne postoji pozitivan podsticaj u umu koji bi bio suprotan negativnom impulsu.

Radeći autosugestije umu dajemo ispravnu perspektivu, odnosno pozitivnu sugestiju podsvesnom umu kako bi sprečili negativni impuls koji dolazi iz negativne impresije u podsvesnom umu. Što se tiče gornjeg primera s kafom, autosugestijom pomažemo svesnom umu da razume da ne treba da se ljutii. Na ovaj način raste svest da je ljutnja neispravna i da ljutnjom povređujemo druge i to nam pomaže da prevaziđemo naše neispravno ponašanje, misli ili akciju, te na kraju da prevaziđemo  i neispravnu impresiju i manu ličnosti.

3. Duhovna energija je potrebna da bi se prevazišle negativne tendencije uma

Da bi uklonili negativne impresije u umu, pozitivno razmišljanje nije dovoljno jer se negativne impresije nalaze u podsvesnom umu pa se stoga moraju i otkloniti na nivou podsvesnog uma. Proces otklanjanja mana u karakteru i pozitivne promene ličnosti u svojoj pozadini ima odluku Njegove Svetosti dr. Atavlea i posledično, Božanska svesnost (Čaitanija) je prisutna u svakom pojedinom koraku procesa. Dakle, kada radimo autosugestije, osim samih reči u autosugestijama koje nam pomažu, i Božanska svesnost ulazi u naš podsvesni um i velikom brzinom menja našu ličnost. Mnogi ljudi su posvedočili kako im je redovno praktikovanje autosugestija pomoglo da smanje mane ličnosti i na kraju ih prevaziđu.

4. Šta je autosugestija (AS)?

Autosugestija je pozitivna sugestija koja deluje na nivou podsvesnog uma, u vezi sa neispravnom misli, emocijom, akcijom, reakcijom ili oboje. Radeći autosugestiju, podsvesnom umu dajemo “po meri skrojenu” pozitivnu sugestiju kako bi se suprostavila negativnoj impresiji i kako bi mana ličnosti na kraju bila neutralisana.

Primeri

  • Greška/Nedostatak – Ljutnja: Naljutio sam se kada je majka uporedila sestrin dobar uspeh u školi s mojim uspehom.
  • Greška/Nedostatak – Ljubomora: Pozeleneo sam od ljubomore kada sam video Ivanov novi Jaguar.
  • Greška/Nedostatak – Nesigurnost (Povređenost): Kada šef nije cenio moj naporan rad, durio sam se i u sebi razmišljao kako moj trud nikad nije dovoljan.

Davanje pozitivne sugestije ili ugla umu za svaku pogrešnu misao ili emociju pomaže da se savlada taj negativni osećaj i nemir uma i da se umu da ispravno usmerenje.

Autosugestija – Ljutnja: “Svaki put kad mama uporedi moje i sestrino učenje naglašavajući kako je sestra bolja od mene, postaću svestan/svesna da mama ima najbolju nameru prema meni, da želi da učim od sestre i budem dobar/dobra u učenju i zato ću ostati smiren/smirena.”

Autosugestija – Ljubomora: “Svaki put kada vidim Ivanov novi Jaguar i postanem zavidan, postaću toga svestan/svesna i shvatiću da je Ivan naporno radio za njega  da ga zasluži. Tu sam da ga podržim, da se radujem njegovom uspehu i biću srećan zbog njega.”

Autosugestija – Nesigurnost: Svaki put kada šef ne ceni moj rad i počnem da se durim, setiću se da je ovo proces učenja i da uvek postoje usponi i padovi na putu do vrha i zato ću se moliti Bogu da mi da snage da istrajem u svom trudu.

Autosugestije nam mogu pomoći da prevaziđemo mane naše ličnosti, ali i da prevaziđemo stres zbog tuđih mana ili poteškoće s kojima smo suočeni, a ne možemo da ih promenimo. Autosugestije nam ne pomažu samo da prevaziđemo trenutne situacije ili negativnosti s kojima smo suočeni, one nam pomažu i kod duboko ukorenjenih problema, poput zavisnosti ili trauma iz detinjstva. Kada radimo seriju autosugestija, ponavljamo autosugestije na dnevnoj bazi, to nam pomaže da smanjimo negativne impresije. Međutim, smanjenje negativnih impresija ne povećava automatski suprotni kvalitet (vrlinu), zato treba da uložimo svestan trud u razvijanju suprotnih kvaliteta (vrlina). Na primer, smanjenje mane ličnosti ljutnje zbog autosugestija neće automatski povećati ljubav prema drugima. Iako će bolesna osoba ozdraviti ako uzme lek, ona neće razviti telesnu građu bodibildera zbog toga. Ako osoba želi da razvije sportsku mišićnu muskulaturu, moraće da vežba. Takođe, iako će se radeći autosugestije mana ličnosti ljutnje smanjiti, moraćemo  da uložimo svestan trud kako bismo razvili kvalitet ( vrlinu)  ljubavi prema drugima.

Ne postoji na ovome svetu problem koji ne može da se prevaziđe autosugestijama. – Njegova Svetost Dr. Atavle

5. Razlika između afirmacija i autosugestija

Psihijatri svojim pacijentima daju afirmacije kako bi prevazišli depresiju ili druge hronične mane, a za svaku sesiju kod psihijatra moramo platiti pozamašnu svotu novca. Iako psihijatri često daju afirmacije, one retko pomažu pacijentima da razumeju i prevaziđu mane. PDR proces je skrojen po meri i ličnim potrebama i zato je dobrobit ovog procesa puno veća nego od afirmacija, a duhovna energija PDR procesa dodatno povećava njegovu efikasnost.

U 90-95% slučajeva suštinski uzrok problema nije spoljašnji, nego se nalazi u nama u vidu mana ličnosti, što znači da nam autosugestije mogu pomoći i do 90-95%. Za poređenje, afirmacije nam pomažu najviše do 25-30%. Dobrobiti afirmacija svakako postoje, npr. mogu nam dati više pozitivnosti, ohrabriti nas da više radimo kako bi ostvarili svoje ciljeve itd.

Sledeća ključna stavka kod rađenja autosugestija je da nam one smanjuju našu sudbinu ili karmu. Sudbina ili karma pohranjena je u obliku impresija u našem podsvesnom umu i duhovna energija u autosugestijama direktno smanjuje te impresije. S druge strane, afirmacije neće smanjiti našu karmu. Karma se odigrava kroz mane naše ličnosti. Na primer, uzmimo da imamo impresiju emotivnosti i osećamo se povređeno kada je ta impresija u našem umu probuđena. U tom slučaju, ako nas prijatelj izneveri, osećaćemo se nesretno i povređeno. U ovom slučaju moguće je da nam je sudbinski određeno da nas prijatelj izneveri, ali nesreća koju osećamo je zbog impresije mane ličnosti emotivnosti. Radeći autosugestiju za emotivnost, impresija emotivnosti se smanjuje i tada se ne osećamo povređeno kada se dogodi sličan incident koji bi ranije probudio impresiju emotivnosti.

Kako se impresija u našem podsvesnom umu smanjuje, trajanje emotivne boli koju osećamo se takođe smanjuje. Ako je negativna impresija vrlo jaka, na primer imamo jaku impresiju ljutnje, onda je i količina nesreće koju moramo da podnesemo zbog toga vrlo velika. Kada se impresija mane ličnosti ljutnje smanji, trajanje nesreće koju osećamo zbog sudbine se takođe smanjuje.

Zbog mana ličnosti stvaramo sve više nepovoljne sudbine, a redovno radeći autosugestije smanjuje se mogućnost njenog daljnjeg stvaranja. Na primer, ako imamo manu ličnosti kritikovanja drugih i druge ljude povređujemo svojim kritikovanjem, time stvaramo greh. Radeći autosugestije smanjuje se mana ličnosti kritikovanja drugih i naše ponašanje postaje bolje i više možemo razumeti druge ljude što nam pomaže da smanjimo mogućnost stvaranja nove nepovoljne karme ili sudbine.

Kada um nije prisutan počinjemo prevazilaziti svoju sudbinu. Osoba oseća patnju zbog uma.

Dakle, radeći autosugestije možemo da smanjimo ili prevaziđemo patnju koja nam je sudbinski predodređena, dok se to neće dogoditi ako radimo afirmacije. Kako postajemo više sattvik, naše ponašanje postaje bolje i ne stvaramo novu nepovoljnu sudbinu.

6. Smernice za oblikovanje autosugestija

1. Jednostavnost: Autosugestije bi trebale da budu napisane jednostavnim jezikom i s ograničenom količinom reči. Uzmimo za primer sledeću analogiju: Da li ste ikada bacili pogled na papir pun teksta ili na komplikovanu proračunsku tablicu? Da li ste imali želju za daljnjim proučavanjem takvog materijala? Um je verovatno imao određeni otpor prema čitanju takvog materijala ili ga je automatski u potpunosti odbacio. Slično tome, kada umu dajemo sugestije, one bi trebale biti jednostavne s ograničenim brojem reči što umu olakšava da zapamti poruku.

2. Počinje sa “svaki put kad”: Autosugestije uvek počinju sa “svaki put kad”, aludirajući na specifični incident u budućem vremenu. Koristeći “svaki put kad” takođe dajemo umu opreznost.

Uzmimo sledeći primer greške: “Bio sam lenj i odgodio sam odlazak u šetnju”.

Pri oblikovanju autosugestije treba da naznačimo taj incident u budućem vremenu, konkretno: “Svaki put kada želim da odgodim šetnju…” i tada dodamo šta trebamo da napravimo ispravno.

3. Pozitivnost: Autosugestije uvek treba da budu pozitivne. Ne koriste se reči poput neću, ne, ne mogu, ne želim itd. Dakle nećemo reći “neću biti ljut”, umesto toga možemo koristiti “ostaću miran”. S obzirom na to da um ima buntovničku prirodu, kada mu kažemo da nešto ne radi on želi da uradi upravo to, ali kada mu kažemo istu sugestiju na pozitivan način, um postaje prijemčljiviji.

4. Specifičnost: Autosugestije treba da budu specifične, a ne uopštene. Na primer, umesto “Postajem sramežljiv kada me ljudi gledaju”, treba da navedemo tačan incident i napišemo “Postajem sramežljiv kada me Marija gleda”. Reč “ljudi” u uopštenom smislu nema isti efekt na nas kada definišemo događaj u autosugestiji. Um nije u mogućnosti da prepozna tačnu emociju ako je autosugestija uopštena, kao što bi to napravio kada se spominje ime Marija. To može biti jer mi se Marija sviđa i svaki put kada me pogleda emocije povezane s mojom simpatijom izlaze na površinu. Uzmimo sledeći primer: “Bio sam povređen kada me Ivan maltretirao u školi”. Spominjanjem Ivanovog imena, podsećamo se svih prilika kada se Ivan nije lepo ponašao prema nama i na površinu izlazi potisnuta ljutnja. To se ne bi dogodilo da je spomenuto neko drugo ime.

5. Jedna po jedna mana: Jednom incidentu može biti uzrok više mana ličnosti, ali autosugestiju radimo za samo jednu manu. Uzmimo sledeći primer greške: “Kada mi kolega, iako je obećao, nije pomogao oko projekta, bio sam emotivan i osećao sam se bezvoljno”. Uzrok ovome incidentu može biti više mana ličnosti: očekivanje, negativno razmišljanje i emotivnost. Međutim, pri oblikovanju autosugestije u obzir ćemo uzeti samo jednu od ovih mana ličnosti, onu koja ima najveći uticaj na nas i druge.

6. Odabrati manu ličnosti prema dinamici pojavljivanja: Kada se više incidenata događa zbog jedne mane ličnosti, treba napraviti autosugestiju za incident koji se najčešće pojavljuje. Na primer, radimo na ljutnji koja se ispoljava na mnogobrojne načine. Međutim, najčešće ispoljavanje je kada nam sin gleda televiziju umesto da piše domaći zadatak jer se to događa svakodnevno. Dakle, prvo treba da odabremo ovo ispoljavanje ljutnje i da radimo na njemu.

7. Početi sa 3 AS: Za početak, treba raditi najmanje 3 serije autosugestija na dan. Zapisane autosugestije treba pročitati 5 puta u jednoj seriji. S vremenom, broj autosugestija možemo povećati na 5 serija na dan. Ova tema će biti detaljno obrađena u sledećem odeljku.

7. Zaključak

Svi se jako borimo sa svojim emocijama, ali ne pronalazimo rešenje usprkos mnogim lekovima, različitim tehnikama i novcu potrošenom na psihoterapijska savetovanja. Autosugestije su rešenje na duhovnom nivou koje utiče na koren negativnih emocija. Mnogi su postigli značajno poboljšanje i iskusili trajnu sreću radeći redovno  desetominutne autosugestije. Svedočanstva ljudi koji su osetili koristi od autosugestija će biti obrađeni u seriji članaka koji dolaze. Nadamo se da ćete pronaći vremena i naučiti više o autosugestijama i PDR procesu kako biste imali slična pozitivna iskustva.