1. Uvod

S vremena na vreme svet bude šokiran brutalnim ubistvima. Nekad su posredi serijske, a nekad masovne ubice.

Postoje razlike između masovnih i serijskih ubica:

• Masovne ubice odjednom ubiju određeni broj ljudi na jednom mestu. Masovne ubice obično napadaju škole, fakultete i restorane, smatrajući ove lokacije za mesta na kojima će ubistva imati najveći efekat. Oni često umiru na mestu masovnog zločina, bilo samoubistvom, bilo kao posledica policijske intervencije. Sami se retko predaju policiji posle ubistva.
• Serijske ubice, s druge strane, ubijaju pojedinačno i pokušavaju na sve načine da izbegnu istragu i hapšenje.

Veruje se da je SAD ima najveći broj serijskih ubica.

2. Zbog čega ljudi postaju serijske ili masovne ubice?

Svaki problem može da ima uzroke u jednoj, ili više od tri moguće dimenzije, fizičkoj, psihološkoj i duhovnoj. Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci pokazalo je da stvarni uzrok zbog kojeg osoba počini serijsko ili masovno ubistvo leži u duhovnoj dimenziji. Sledeći grafikon pokazuje procenat razloga zbog kojih osoba počini serijsko ili masovno ubistvo.

 

• Psihološki faktori su detaljno opisani u raznim publikacijama koje su dostupne na Internetu.
• Što se tiče duhovnih faktora, tu se radi pre svega o zaposednosti duhom srednje snage iz drugog regiona Pakla. Pogledajte članak koji opisuje vrste duhova.  U nekim slučajevima ovi ljudi su tokom više ponovnih rađanja zaposednuti istim snažnijim duhom.

To je razlog zbog koga je vrlo teško da se predvidi kada bi masovni ubica mogao da krene u ubilačku akciju, jer duh koji ga je zaposeo može to da učini u bilo koje vreme bez ikakvih signala upozorenja.

Da li to znači da serijske i masovne ubice nisu odgovorni za svoja dela ako gledamo iz karmičkog ugla?

Po Zakonu Karme treba da doživimo sreću ili da patimo zbog posledica naših dela i misli. Na primer, za ekstremni slučaj ubistva druge osobe, počinilac će snažno patiti na duhovnom nivou, u ovom ili u sledećem životu. Ali šta se dešava u slučaju kada je entitet, ili duh, izvršio to delo kroz datu osobu. Zaposednuvši osobu, duh je navodi da počini strašne zločine poput serijskih, ili masovnih ubistava. Da li je po Zakonu Karme zaposednuta osoba i dalje odgovorna?

Odgovor je da jeste. Razlog tome je što duh stiče pristup našoj svesti i zaposeda nas zahvaljujući našim slabostima. Pod ovim slabostima podrazumeva se velika količina grehova koji potiču iz prethodnih života, loših postupaka, mana ličnosti kao što su strah i bes koji vode anksioznosti i stresu, nedostatak duhovne prakse, itd. Čak i masovne, odnosno serijske ubice koje su psihički poremećene stiču grehe zbog zločina koje čine. Objašnjenje je u činjenici da su ove osobe psihički poremećene zbog nekih krupnih loših postupaka koje su učinile u ovom, ili u nekom od prethodnih života. Zato su ipak odgovorne za svoje zločine, iako možda nisu u potpunosti  svesne svojih postupaka kada čine zločin.

Veličina greha koju je osoba stekla je ipak manja nego u slučaju da u trenutku kad je počinila zločin nije bila zaposednuta, ili psihički poremećena, u poređenju sa prosečnom osobom koja bi pri punoj svesti i razumu učinila isti zločin.

Sledeći dijagram pokazuje relativne razlike.

 

Masovne ubice, kao što je bio Hitler, stekle bi mnogo više grehova od iznosa 100 prikazanog na dijagramu.

3. Zaključak

Duhovni koreni uzroka problema mogu biti potpuno otklonjeni jedino duhovnim sredstvima. Redovna duhovna praksa u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse je jedini siguran način sprečavanja duha da nas zaposedne. Duhovna praksa je takođe jedina sigurna zaštita od uticaja masovnih i serijskih ubica.