Šta je autosugestija?

U poslednja dva članka predstavili smo proces uklanjanja mana ličnosti (PDR) i objasnili kako da identifikujemo naše mane. Sledeći korak u PDR procesu je uklanjanje mana ličnosti, a u ovom članku ćemo razmotriti tehniku koja nam to omogućava.

1. Uvod

Živimo u veoma povezanom svetu gde naše kolektivne akcije i stavovi utiču na društvo i životnu sredinu. Dok je moderna nauka napravila ogroman napredak u razumevanju ljudske anatomije, u odnosu na razumevanje dubljih aspekata naše svesti nije puno napredovala. Šta upravlja ljudskim ponašanjem i zašto radimo stvari koje radimo?

Svi smo uslovljeni društvom da skrivamo naša najdublja osećanja, koja su uglavnom neki oblik nesreće ili stresa. Pokušavamo da se pravimo da ih kontrolišemo, ali šta ako ne uspevamo i zapravo smo slomljeni iznutra? Postoji li izlaz iz ove situacije u kojoj se svi mi manje više nalazimo? Kada pogledamo faktore koji izazivaju stres, suštinski su to mane ličnosti kod ljudi. Mane u našoj ličnosti dovode do raznih problema i nesreća.

2. Impresije u našem umu diktiraju naše opšte stanje

Većina nas doživljava mnogo stresa i ispoljava različite negativne emocije kada se suočimo sa teškim situacijama ili situacijama koje se ne odvijaju kako mi želimo. Intelektualno znamo da ne treba da se ljutimo, da ne treba da budemo zavidni, da ne treba da se osećamo povređeno zbog sitnica, da se durimo i da budemo depresivni kada stvari ne idu kako očekujemo itd. Želimo da budemo uravnoteženi čak i kada se suočimo sa teškim situacijama. Pogledajmo nekoliko uobičajenih reakcija na situacije.

• Kada nešto ne ide onako kako mislim da treba, naljutim se.
• Kada vidim da je moj prijatelj kupio novi automobil Jaguar, pozelenim od zavisti.
• Kada šef ne ceni moj naporan rad, na kraju se nadurim sa mišlju da bez obzira koliko se trudim to nikada nije dovoljno dobro.

To je zato što naš um ima kontrolu nad nama i diktira naše opšte stanje – naše misli, emocije, akcije i reakcije. Zbog impresija mana ličnosti u podsvesnom umu, brojne misli nastavljaju da idu u svesni um koji biva zaveden ovim pogrešnim ili netačnim impulsima i deluje u skladu sa tim. Na primer, možemo da pomislimo „Htela sam toplu kafu, ali mi je muž dao mlaku kafu.“ Zatim, zbog impresije besa u podsvesnom umu, u svesni um dolazi netačan impuls – „Sada se ljuti. Uvek to radi. Neću više ovo da trpim.” I usled ovog snažnog impulsa od mane ljutnje, svesni um deluje pogrešno prema impulsu i mi postajemo ljuti. To je zato što ne postoji pozitivan stimulans koji se daje umu da se suprotstavi tom pogrešnom impulsu.

Dakle, dajući autosugestije, mi dajemo ispravnu perspektivu ili pozitivnu sugestiju podsvesnom umu da se suprotstavi negativnom impulsu koji dolazi od negativne impresije iz podsvesnog uma. U slučaju gore navedenog primera sa kafom, ovo pomaže svesnom umu da shvati da ne treba da se ljuti. Povećava se svest da je to netačno i da će povrediti druge i to nam pomaže da prevaziđemo svoje nekorektno ponašanje, misao ili pogrešnu akciju i na kraju negativanu impresiju ili manu ličnosti.

3. Za prevazilaženje negativnih tendencija uma potrebna je duhovna energija

Da bi se prevazišli negativne impresije u umu, nije dovoljno samo želeti da se to desi. To je zato što se negativne impresije nalaze u našem podsvesnom umu, pa ih treba prevladati na nivou podsvesnog uma. Uklanjanje mana ličnosti iza sebe ima odluku Njegove Svetosti Dr Atavlea i kao rezultat toga, Božanska svest (Čaitanija) je prisutna u svakom koraku procesa. Dakle, kada ponavljamo autosugestiju, pored reči, u naš podsvesni um ulazi Božanska svest, podstičući brze promene u našoj ličnosti. Mnogi su doživeli da su njihove mane ličnosti smanjene i na kraju prevaziđene redovnim ponavljanjem autosugestija.

4. Šta je autosugestija (AS)?

Autosugestija je pozitivna sugestija koja se daje podsvesnom umu u odnosu na negativne misli, emocije, akcije, reakcije ili oboje. Ponavljajući autosugestiju, mi dajemo prilagođenu pozitivnu sugestiju svom umu da se suprotstavi negativnoj impresiji tako da se mana na kraju neutrališe.

Primeri :

• Greška/mana – Ljutnja : Kada me je majka uporedila sa sestrom govoreći kako joj dobro ide u učenju, naljutila sam se.
• Greška/mana – Ljubomora : Kada sam video novi automobil marke Jaguar mog prijatelja Džona, pozeleneo sam od zavisti.
• Greška/mana – Nesigurnost (osećaj povređenosti) : Kada šef nije cenio moj naporan rad, na kraju sam se nadurio sa mišlju da bez obzira koliko se trudim to nikada nije dovoljno dobro.

Kada dajemo umu pozitivnu sugestiju ili perspektivu za svaku pogrešnu misao ili emociju, zapravo mu pomažemo da se suprostavi tom negativnom osećaju ili nemiru i usmeravamo ga ka ispravnom načinu razmišljanja.

Autosugestija – Ljutnja : “Kad god me majka uporedi sa sestrom govoreći kako joj ide dobro sa učenjem, shvatiću da majka ima najbolju nameru i želi da učim od sestre kako da budem bolja u učenju i ostaću smirena.”

Autosugestija – Ljubomora : “Kad god vidim Džonov novi automobil marke Jaguar i osetim zavist, postaću svestan toga i shvatiću da je on veoma naporno radio za to i da zaslužuje svaki deo toga. Tu sam da ga podržim, radovaću se njegovom uspehu i biće mi drago zbog njega.”

Autosugestija – Nesigurnost : “Kad god šef ne ceni moj rad i želim da se durim, setiću se da je ovo proces učenja i da uvek ima uspona i padova na putu ka vrhu, zato ću se moliti Bogu da mi da snagu da istrajem u svom trudu.”

Autosugestije su moćan alat za prevazilaženje mana ličnosti u sebi, kada smo pod stresom zbog mana ličnosti kod drugih ili kada smo suočeni sa teškom životnom situacijom koja se ne može promeniti. Autosugestije ne samo da pomažu da se prevaziđu trenutne situacije ili negativnosti sa kojima se neko suočava, već takođe deluju na dugoročne probleme kao što su zavisnosti i traume iz detinjstva. Kada radimo sesije autosugestija mi zapravo ponavljamo pozitivne sugestije koje pomažu u smanjenju negativnih impersija. Smanjenje negativnih impresija ponavljanjem autosugestija ne povećava automatski suprotan kvalitet u odnosu na tu manu, već bi trebali da uložimo dodatni trud da razvijemo taj kvalitet. Na primer, smanjenje moje ljutnje ponavljanjem autosugestija neće automatski povećati moju ljubav prema drugima. Ovo je analogno tome kako će bolesna osoba ozdraviti uzimajući lekove, ali neće automatski razviti telo bodibildera. Ako osoba želi da razvije mišićnu građu, moraće da radi odgovarajuće vežbe. Slično tome, morao bih da uložim svestan trud da razvijem kvalitet ljubavi prema drugima čak i ako se moja mana ljutnje smanji ponavljanjem autosugestija.

5. Razlika između pozitivnih afirmacija i autosugestija

Psihijatri daju afirmacije pacijentima da prevaziđu depresiju ili druge hronične poremećaje i za svaku sesiju možda ćemo morati da platimo mnogo novca. Psihijatri često daju pacijentima afirmacije, ali retko pomažu pacijentima da razumeju i prevaziđu svoje mane. PDR proces je osmišljen prema individualnim potrebama i zato je korist od njegovog sprovođenja veća od koristi afirmacija. Pored toga, duhovna energija u PDR procesu dodatno povećava njegovu efikasnost.

U 90-95% slučajeva osnovni uzrok problema leži u našim manama ličnosti, a ne spolja, tako da nam autosugestije mogu pomoći u meri od 90-95%. Poređenja radi, afirmacije pomažu u obimu od 25-30%. I od afirmacija ima neke koristi jer nas one mogu učiniti pozitivnijim i podstaći nas da radimo više kako bismo postigli svoje ciljeve itd.

Još jedna ključna tačka je da autosugestije pomažu u smanjenju naše sudbine ili karme. To je zato što je naša karma uskladištena u našem podsvesnom umu u obliku impresije, a duhovna energija u autosugestijama radi na direktnom smanjenju ovih impresija. S druge strane, afirmacije ne doprinose smanjenju naše karme. Karma se manifestuje kroz naše mane ličnosti. Na primer, recimo da imam impresiju emotivnosti i osećam se povređeno kada se to pokrene, na primer kada me prijatelj prevari, osećam se povređeno i nesrećno. U ovom slučaju, možda je bilo suđeno da me prijatelj prevari, ali nesreća koju doživljavam zbog ove sudbine je zbog impresije mane emotivnosti. Radeći autosugestiju za emotivnost, smanjuje se impresija emotivnosti i tada se ne osećam povređeno kada se dogode incidenti koji bi ranije aktivirali ovu impresiju.

Pored toga, kako se impresija smanjuje, smanjuje se i trajanje bola koji doživljavamo. Dakle, ako je impresija veoma jaka, na primer ako imam veoma jaku impresiju ljutnje, tada je nesreća koju trpim velika. Kako se impresija mane ljutnje smanjuje, tako se smanjuje i trajanje nesreće zbog sudbine koju doživljavam.

Osim toga, redovnim ponavljanjem autosugestija smanjuje se mogućnost stvaranja dalje nepovoljne sudbine. Zbog mana ličnosti stvaramo više nepovoljne sudbine. Na primer, ako imamo manu ličnosti da kritikujemo druge, povređujemo druge tako što ih kritikujemo i time ih obeshrabrujemo. Tada navlačimo greh jer smo povredili druge. Tokom sesija autosugestija, kako se mana kritkovanja drugih bude smanjivala tako će se i naše ponašanje menjati i sve više ćemo razumeti druge. Ovo pomaže da se smanji mogućnost stvaranja nove nepovoljne karme ili sudbine.

Kada um počne da se čisti od negativnih imspresija, tada čovek počinje da prevazilazi svoju sudbinu. Zbog uma čovek oseća bol.

Dakle, uzimajući autosugestije, možemo smanjiti ili prevazići patnju kroz koju nam je suđeno da prođemo u određenom događaju, dok se uzimanjem afirmacija to se ne bi dogodilo. Kako postajemo sve više satvik, naše ponašanje postaje bolje i stoga ne trpimo nepovoljnu sudbinu.

6. Smernice prilikom sastavljanja autosugestija

1. Jednostavnost : Autosugestije treba da budu napisane jednostavnim jezikom i sa ograničenim brojem reči. Da damo analogiju, da li ste ikada pokušali da posmatrate list pun teksta ili komplikovanu tabelu? Da li želimo da ga čitamo ili gledamo? Naš um uglavnom ima otpor da pročita to ili odmah odbije. To je zato što um voli stvari koje su lake ili jednostavne. Isto tako, kada se daju sugestije umu, predlozi treba da budu jednostavni i da imaju ograničen broj reči, tako da je umu lako da shvati poruku.

2. Počinju sa „kad god” : Autosugestije uvek počinju sa „kad god”, što ukazuje na određeni incident u budućem vremenu. Korišćenje „kad god” takođe daje budnost umu.

Na primer, uzmimo grešku : „Osećao sam se bezvoljno i odložio sam šetnju za kasnije.”

Dakle, u sastavljanju autosugestije, treba da naznačimo taj incident u budućem vremenu na sledeći način – „Kad god poželim da odložim odlazak u šetnju…” a zatim dodamo šta ćemo učiniti da to sprečimo.

3. Pozitivnost : Autosugestije uvek treba da budu pozitivne. Nemojte koristiti reči kao što su ne, neću, ne mogu, itd. Na primer, ne treba da kažemo: „Neću da se ljutim”. Umesto toga, možemo reći: „Ostaću miran.” To je zato što um ima buntovnu prirodu i kada mu kažemo da nešto ne čini tada on to uvek želi da uradi, ali kada mu istu stvar kažemo na pozitivan način, umu se to dopadne i lakše prihvati.

4. Konkretnost : Autosugestije treba da budu konkretne, a ne uopštene, npr. umesto „Kada me ljudi gledaju, postidim se”, treba da navedemo tačan incident, a to je „Kada me je Marija pogledala postideo sam se”. Uopšteno pominjanje „ljudi” nema isti efekat na nas kao konkretane situacije u autosugestiji. Um nije u stanju da identifikuje tačnu emociju ako je autosugestija opšta, kao što bi se desilo kada se pomene ime Marija. To je možda zato što sam zaljubljen u Mariju, pa svaki put kada me pogleda, emocije vezane za moju zaljubljenost isplivaju na površinu. Drugi primer bi mogao biti „Moj drugar Marko me je maltretirao u školi i bio sam duboko povređen”. Ovde u trenutku kada se pomene Marko, setimo se svih incidenata u kojima nije bio ljubazan prema nama i pojavi se prigušeni bes. Te emocije se ne bi pojavile kada bi se pomenulo neko drugo ime.

5. Uzima se jedna mana : U datom incidentu može biti uključeno više od jedne mane ličnosti, ali se uzima samo jedna autosugestija za jednu manu. Na primer – „Kada mi kolega nije pomogao sa projektom kao što je ranije obećao, postao sam emotivan i osećao sam se potišteno.” Ovde mane mogu biti: očekivanje, negativno razmišljanje i emotivnost. Međutim, kada sastavljamo autosugestiju, možemo izabrati jednu manu od ove tri. Možemo izabrati onu manu koja ima veći uticaj na nas ili na druge u celini.

6. Izaberite mane prema učestalosti : Kada se zbog jedne mane dešava više incidenata, za autosugestiju izaberite samo jedan incident koji se češće dešava. Na primer, recimo da radim na mani ljutnje koja se manifestuje na brojne načine. Međutim, najčešća manifestacija je – „Naljutio sam se kada je moj sin gledao televiziju, umesto da radi domaći”, jer se to dešava svaki dan. Zatim bi izabrali ovu manifestaciju za koju bi sastavili autosugestiju.

7. Počnite sa 3 autosugestije : Za početak, uradite najmanje 3 sesije autosugestija svakog dana. Ako ne možete da ih zapamtite, napišite autosugestije i pročitajte ih 5 puta u sesiji. Kasnije možete povećati broj na 5 sesija autosugestija dnevno. Ovo ćemo detaljnije pojasniti u sledećem članku.

7. Zaključak

Dosta se borimo sa našim emocijama, ali ne nalazimo rešenja. Iako smo probali razne lekove, trošili novac na savetovanja itd, ovo se ipak i dalje dešava. Uzimanje autosugestija je rešenje na duhovnom nivou, koje ima direktan uticaj na koren naših negativnih emocija. Mnogi su iskusili značajno olakšanje i iskusili trajnu sreću praktikujući redovno 10-minutne sesije autosugestija. Svedočanstva onih koji su imali dobrobiti od autosugestija biće data u kasnijim člancima u ovoj seriji. Nadamo se da ćete odvojiti vreme da saznate više o autosugestijama i PDR procesu, tako da i vi možete imati slična pozitivna iskustva.