Kako sam se izlečila od šizofrenije nakon sedmogodišnje borbe

Ova studija slučaja je tračak nade za sve one koji boluju od šizofrenije i pokazuje da se čak i teški slučajevi mentalne bolesti mogu izlečiti kroz nečiji trud u duhovnoj praksi i metodama duhovnog isceljivanja.

Sadržaj

1. Uvod u studiju slučaja za lečenje šizofrenije
2. Detinjstvo, period odrastanja i sklonost ka duhovnosti
3. Noćne more i prvi znaci halucinacija
4. Početak moje borbe sa šizofrenijom i problemi u porodici
5. Pogoršanje simptoma šizofrenije i hospitalizacija
6. Pored teške situacije dobila sam pomoć
7. Kako sam pobedila u borbi i pronašla lek za šizofreniju
8. Zahvalnost i spoznaje nakon izlečenja od šizofrenije
9. Mišljenje psihijatra i duhovna istraživanja
10. Zaključak
11. Bibliografija

Kratak rezime

Ana (nije njeno pravo ime) je dobila šizofreniju u 37. godini. Unutrašnji osećaj joj je govorio da je to zbog opsednutosti demonima. Međutim, njen muž i ostali članovi njene porodice odbacili su tu ideju kao smešnu. Ana je prošla kroz medicinski tretman, ali joj to nije pomoglo niti ublažilo simptome. Umesto toga, simptomi su joj se stalno vraćali i na kraju je morala da bude hospitalizovana. U narednim godinama, ostavljena je da se bori sa bolešću sama jer se njen brak završio razvodom, a izgubila je i vezu sa decom. Njen slučaj je bio težak i uključivao je halucinacije, napade na druge, a takođe je pokušavala da sebi oduzme život. U trenucima razuma, očajnički je pretraživala internet u potrazi za duhovnim lekom.

Tek nakon skoro 7 godina, prvi put je naišla na veb stranicu SSRF-a. Bio je to tračak nade koji je tražila, jer joj je pružao detaljne informacije o metodama samoisceljivanja kao što je pojanje Božjeg Imena. Ana je odmah spustila u praksu smernice sa veb-stranice SSRF-a, a primenjivala je i ostale mere sa verom. U kratkom vremenskom periodu stvari su počele da se popravljaju i ona se za nekoliko meseci potpuno vratila normalnom životu.

Duhovna istraživanja pokazuju da je šizofrenija pretežno posledica duhovnih uzroka kao što su opsednutost demonima i problema izazvanim od strane preminulih predaka. Ako članovi porodice pomognu osobi da primeni mere za duhovno isceljivanje uz korišćenje konvencionalnih lekova, veća je verovatnoća da se šizofrenija izleči.

1. Uvod u studiju slučaja za lečenje šizofrenije

Prema klinici Mejo, šizofrenija je ozbiljan mentalni poremećaj koji predstavlja kombinaciju halucinacija, deluzija i izuzetno poremećenog razmišljanja i ponašanja koji narušava svakodnevno funkcionisanje (Mejo klinika, 2020). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 21 milion ljudi širom sveta ima šizofreniju (12 miliona muškaraca i 9 miliona žena) (SZO, 2020)

Šizofrenija se dugo smatrala jednom od najteže izlečivih i najskupljih bolesti za lečenje, na koju se godišnje troše desetine milijardi dolara kako za direktno lečenje, tako i za društvene i porodične troškove. Antipsihotični lekovi su generalno preporučeni tretman za šizofreniju. Međutim, studije su pokazale da su stope povraćaja bolesti kod pacijenata sa šizofrenijom, koji su imali smanjenje/prekid lečenja nakon jedne epizode psihoze, čak 80% tokom perioda od 12 meseci i 95% tokom 24 meseca (Emslei, Bonginkosi, Asmal, & Harvei, 2013.)

U svetu medicine nije jasno šta uzrokuje ovaj mentalni poremećaj kod ljudi – da li je to zbog genetike, hemije mozga ili okoline u kojoj se živi. Ne postoji siguran način da se spreči šizofrenija, a kada neko od nje oboli, to je iscrpljujuće, posebno zato što često zahteva doživotno lečenje. Ako se ne kontroliše, to može dovesti do ozbiljnih problema na svim nivoima.

Iako moderna nauka nije bila u stanju da dijagnostikuje pravi uzrok šizofrenije, duhovno istraživanje korišćenjem naprednog šestog čula ukazuje da je ono prvenstveno uzrokovano duhovnim faktorima.

U narednom delu dat je jedan takav slučaj Ane iz Nemačke, koja je svoju priču podelila svojim rečima. Ona prepričava 7 godina patnje zbog teškog slučaja šizofrenije i kako je mogla da se vrati normalnom životu u roku od nekoliko meseci nakon što je naišla na veb stranicu SSRF-a i primenila odgovarajuće duhovne mere. Razumela je osnovni uzrok svoje bolesti i bila je ubeđena da treba da primeni duhovne mere isceljivanja.

2. Detinjstvo, period odrastanja i sklonost ka duhovnosti

Rođena sam u Berlinu, Nemačka, od majke protestantkinje i oca muslimana. Imam starijeg brata. U mojoj porodici niko nije praktikovao nikakvu duhovnu praksu. Međutim, u školi sam se upoznala sa crkvom. Volela sam da idem u crkvu i pokušavam da iskusim Božije prisustvo. Kroz detinjstvo sam razvila sklonost ka duhovnosti. Kasnije sam upoznala svog budućeg muža sa kojim sam počela da se zabavljam. To je dovelo do problema jer je moj otac bio protiv te veze. Bilo je to teško vreme za mene jer sam želela da živim sa svojim budućim mužem. Nisam mogla da se obratim majci koja je bila psihički bolesna i u bolnici i zbog toga su se moji roditelji ranije razveli.

Zbog porodičnih problema bila sam primorana da zauvek napustim kuću, prekinuvši vezu i sa ocem i sa bratom. Radni odnos sam zasnovala 1990. godine u administrativnom timu uprave policije, a 1994. godine sam se udala i dobili smo dvoje dece – dečaka i devojčicu. Sa svetovne tačke gledišta, u tom trenutku u mom životu sve je bilo glatko i savršeno. Nikada nisam mogla da zamislim šta će mi se na kraju dogoditi, da će mi se preokrenuti ceo moj svet.

3. Noćne more i prvi znaci halucinacija

Postojala je istorija problema sa mentalnim zdravljem u mojoj porodici.

Moja majka je imala takve napade da je postajala mentalno nestabilna i ponašala se čudno. Na kraju je morala da se leči u bolnici. Ovo je narušilo odnose između mog oca i majke i oni su se na kraju razveli 1976. godine. Međutim, nikada nisam doživela ovako nešto. Posle sklapanja braka, povremeno bih čula nalet glasova. Ali, to je bilo privremeno i sporadično, tako da tome nisam pridavala važnost i nisam o tome razmišljala.

Sećam se odlično da sam u januaru 2007. imala noćnu moru u kojoj sam osetila da sam opsednuta negativnim energijama. U to vreme nisam razumela duhovnu dimenziju ili šta se podrazumeva pod demonskom zaposednutošću. Nisam bila upoznata ni sa duhovnošću na bilo koji način. I pored toga osećala sam iznutra da mogu razumeti da sam opsednuta jer sam sve vreme mogla da vidim negativne energije i da osećam njihov dodir i prisustvo unutar i oko sebe. Od prvog trenutka mi je bilo potpuno jasno da je na mene uticala negativna energija. Osetila sam da je nešto što je izvan mene, odjednom ušlo u mene i počelo da me kontroliše. Iako sam bila svesna ovog prisustva u sebi, nisam mogala da ga zaustavim. Osećala sam se kao da mi se nameće nenormalno razmišljanje, ponašanje, misli i osećanja (koja nisu bila moja) i da je entitet preuzeo moje pravo ja.

4. Početak moje borbe sa šizofrenijom i problemi u porodici

Ovom noćnom morom počela je moja 7-godišnja borba sa šizofrenijom. Nisam više mogla da vodim normalan život, da ispunjavam obaveze prema porodici ili da idem na posao.

Počela sam da imam jake halucinacije, da čujem zlonamerne glasove, da osećam dodir entiteta na svom telu itd. Iskustvo je bilo toliko jako da jednostavno nisam mogla da ga podnesem. Samo za jednu noć, ceo moj svet je počeo da se ruši. Na primer, nisam mogla da podnesem nikakvu buku ili ljude oko sebe. Kada bi mi se neko približio, počela bih da paničim i govorila bih im da ne pričaju tako glasno.

Negativne energije su neprestano bile u mojoj glavi, govorile mi šta da radim i pretile strašnim posledicama (poput samopovređivanja) ako ih ne budem slušala. Bila sam skamenjena od takvih pretnji, a ponekad bih ležala nepomično u krevetu po nekoliko sati bez prekida.

Trudila sam se da svoju porodicu držim podalje od ove situacije jer nisam želela da ih opterećujem, a ni oni nisu mogli da mi pomognu. Moj muž nije verovao da sam opsednuta i imao je čvrst stav da ne postoji nikakva opsednutost demonima. Tražio je pomoć konvencionalne medicine i nije mi dozvoljavao da praktikujem bilo šta duhovno ili da dobijem duhovnu pomoć. Postajala bih normalna na nekoliko sati dnevno, ali većinu vremena nisam bila svoja i imala bih šizofrene napade. Kada sam bila normalna, očajnički sam pokušavala da kažem svom mužu da je uzrok duhovne prirode, ali je to samo dovodilo do novih svađa.

Posle nekoliko nedelja stalne borbe, bila sam potpuno iscrpljena i na kraju sam se onesvestila u kući. Tada me je muž konačno odveo u bolnicu. Tamo su me testirali na drogu i alkohol u krvi, ali lekari nisu našli ništa što bi objasnilo moje stanje. Dakle, samo su čekali da se sama osvestim posle 2-3 dana.

Moja porodica, bliski prijatelji i doktori nisu verovali da sam opsednuta. Međutim, lekari su bili zbunjeni prilikom uspostavljanja dijagnoze i kolebali su se između šizofrenije, poremećaja ličnosti i psihoze. Lekari su priznali da ne znaju kako da to nazovu i da nemaju lek za moje stanje. Na kraju sam odustala od pokušaja da im objasnim svoje pravo stanje. Sve vreme sam samo znala da je ovo stanje izazvano negativnim energijama.

Pošto mi niko nije verovao, a moji prijatelji i porodica su odustali od mene, nastavila sam da pokušavam da se zaštitim od ove demonske opsednutosti svom snagom koju sam mogla da prikupim. Tražila sam na internetu duhovnu pomoć, ali nisam pronalazila rešenja koja bi mi pomoglai postala sam izuzetno očajna jer mi se činilo da mi nema nikakve pomoći.

5. Pogoršanje simptoma šizofrenije i hospitalizacija

U 2007. godini, nakon 4-5 meseci provedenih u bolnici, privremeno mi je dozvoljeno da se vratim kući, ali sam 2008. godine imala pogoršanje simptoma šizofrenije. Povratak ili pogoršanje simptoma nakon perioda remisije naziva se recidiv. Morala sam ponovo da budem primljena u bolnicu. Ovog puta sam ostala u bolnici godinu dana, do decembra 2009. Sve je počelo ponovo istim intezitetom. Morala sam da živim na zaključanom psihijatrijskom odeljenju bez nade da ću se izlečiti, jer nijedan lek mi nije pomagao.

Gubitak prijatelja i porodice zbog šizofrenije

I pored svih napora da sve sama izdržim i da ne opterećujem druge, moj brak se završio. Dok sam bila u bolnici, ponekad bi mi bilo dozvoljeno da idem kući. Bila sam šokirana kada sam saznala da je moj muž promenio bravu na kući i da mi je zabranjen bilo kakav kontakt sa decom. Muž me je poslao na ulicu sa samo 200 evra, a podneo je i zahtev za razvod. On je uz pomoć advokata izmanipulisao situaciju u svoju korist. Moja deca su me se jako plašila i udaljila su se od mene. Moji prijatelji su potpuno prestali da me kontaktiraju.

Nekako sam uspela da se vratim svom starom poslu kao državni službenik. Međutim, izdržala sam da radim samo dve nedelje pre nego što je moje stanje postalo neizdrživo. Nakon toga mi je obezbeđeno plaćeno bolovanje. U tom periodu podnela sam zahtev za stan koji sam dobila u februaru 2010. godine.

Samoubilačke misli i akcije

Ostala sam potpuno sama. Iako u to vreme nisam znala ništa o konceptu sudbine (karma), prihvatila sam ovu situaciju na najbolji mogući način. Nakon ovog perioda usledile su tri godine (od 2009. do 2012.) u kojima sam periodično bila u bolnici i van nje. Do tada sam imala samoubilačke misli, nisam mogla da živim u svom stanu, nisam mogla da radim, a i doktori su potpuno odustali od mene.

Svaki dan su se javljali novi simptomi; na primer, nisam mogla da se kontrolišem i otišla bih pod veoma vruć tuš gde sam se potpuno izgorela i onesvestila. Drugi primer je kako mi entitet koji me je zaposeo, tri puta nije dozvolio da jedem ili pijem bilo šta skoro dve nedelje. Još uvek ne razumem kako i zašto nisam umrla od nedostatka vode.

Držali su me na zaključanom odeljenju psihijatrije u bolnici, jer je postojao rizik da naudim sebi i drugima. Energije koje su me zaposele kontrolisale su me kao lutku. Na primer, po nalogu negativnih energija napadala sam bolničko osoblje, a ponekad i pacijente oko sebe. Zbog toga sam nekoliko nedelja bila privezana za krevet, što je sprečilo takvo ponašanje, ali je izazvalo veliku fizičku bol.

Iako je situacija bila ozbiljna, videla sam Božju ruku koja me je vodila i u ovoj situaciji. Kao što sam prethodno navela, na bolovanju sam bila od 2009. godine, tako da sam imala zdravstveno osiguranje i dovoljno novca da platim račune.

Kada sam 2010. godine ponovo puštena na slobodu, protrčala sam gola kroz hodnik i pokušala da izvršim samoubistvo istrčavši na prometnu ulicu. Iako sam miroljubiva osoba, bila sam veoma očajna jer sam bila primorana da činim nasilne radnje iznova i iznova. Bilo je izuzetno naporno neprekidno osećati negativne energije i entitete u svom telu. Osim toga, fizički sam bila iscrpljena jer mi nisu dozvoljavali da spavam dosta dana zaredom. Iako sam često bila u bolnici, psihijatrijsko odeljenje sam smatrala skloništem jer se moja porodica mogla držati podalje od ovih situacija.

Finansijski problemi

Mislim da je bila 2010. godina kada sam počela da dobijam medicinske račune iz bolnice. Ukupan račun je iznosio 7000 evra. Međutim, pre nego što sam mogla da platim račune, stanje moje šizofrenije se pogoršalo i počela sam ishitreno da kupujem odeću i druge stvari (koje mi uopšte nisu bile potrebne) i da njima punim stan. Nisam imala svest o tome šta radim jer sam bila potpuno zaposednuta. Ne samo da sam potrošila 7000 evra koliko sam imala, nego sam potrošila i 2000 evra više, tako da sam sada imala dug od 9000 evra. Pored bolničkih računa i računa za onlajn prodavnicu, moj bivši muž je počeo da mi traži da plaćam polovinu kredita za kuću u iznosu od 500 evra svakog meseca, koji ja zbog svog stanja nisam mogla da izdvajam. Takođe je tražio da mu poklonim kuću, iako nisam živela tamo. Konsultovao se sa advokatom, a zakon je stao na njegovu stranu pošto sam ja bila suvlasnik kuće.

Bila sam okružena teškim finansijskim, psihičkim i fizičkim problemima. Jedino što sam mogla je da se predam Bogu!

6. Pored teške situacije dobila sam pomoć

Nekoliko puta su me otpuštali iz bolnice jer su moji psihički problemi smatrani neizlečivim. Jednom kada se to desilo, nisam mogla da se vratim u svoj novi stan gde sam živela, jer sam imala halucinacije da stalno osećam gas i da sve gori oko mene. Bila sam toliko paranoična da sam napustila svoj dom i na kraju živela na ulici. Počela sam da haluciniram da mi stan gori.

Kao rezultat toga, bila sam primorana da hodam bosa gradom 3 dana i noći bez ikakve pauze i sna. Imala sam samo 48 kilograma i bila sam blizu potpunog kolapsa. Bez hrane, vode i novca, demoni u meni su me konačno učinili beskućnikom, iako sam imala novi stan i fiksna primanja od prevremenog penzionisanja. Nisam mogala da tražim pomoć od svoje bivše porodice ili prijatelja jer nisu mogli da se izbore sa situacijom i odbijali bi da pomognu.

Posle nedelja očaja, bolnica me je prihvatila nazad jer nisam videla način da se izvučem iz ovog stanja. Takođe, nisam znala odakle da crpim snagu da nastavim da živim dok ne umrem. Tada sam imala samo 40 godina.

Šizofrenija je postajala sve jača i morala sam da se borim svakog minuta da fizički ne napadnem ili čak ne ubijem svoje kolege pacijente. Iznova i iznova sam morala biti privezana za krevet, a vrata bi bila zaključavana.

Dobila sam kućopazitelja i preko potrebne pomoći

Osoblje bolnice je bilo ljubazno prema meni. Primetili su da sam u ozbiljnoj nevolji i dobijala sam mnogo pravnih saveta i obaveštenja. Budući da sam bila mentalno bolesna, bila sam potpuno nesposobna da se nosim sa ovom situacijom. Zbog toga je bolnica kontaktirala Vladu da mi dodeli starateljicu iz pravnog odeljenja koja bi mogla da se bavi mojom papirologijom. Vlada je procenila moju situaciju i napravila dodatak kako bih mogla da dobijem pomoć žene koja mi je pomogla da sredim papire, račune i pravna obaveštenja. Vlada je platila ovu uslugu. Ova starateljica je počela da mi pomaže 2011. godine i pisala je bolnici, onlajn firmama, banci itd., kojima sam dugovala novac da mi daju malo vremena kako bi sakupila novac. Zbog njenih usluga, firme su čekale dve godine na isplate. Osećam da je ovo bilo moguće samo zahvaljujući Božanskoj intervenciji.

Pošto je razumela moj slučaj, pisala je i Vladi da angažuje advokata koji bi mi pomogao oko problema sa mužem i njegovim potraživanjem da platim kuću itd. Vlada je pogledala moj slučaj i napravila dodatak za advokata. Tako sam 2011. godine imala pomoć od 2 osobe – starateljice i advokata.

Ja sam osoba koja poštuje zakon, ali me je entitet u meni naterao da počinim mnoge zločine. Počelo je iznenada i nakon šest meseci iznenada prestalo. Međutim, šteta je učinjena, a mene je obuzeo osećaj krivice koji me je dodatno psihički opterećivao.

Ali, Božja ruka me je čuvala i nisam stavljena u zatvor jer su me sudije proglasile nevinom zbog ludila. Bog me je takođe zaštitio i od skoro doživotnog smeštaja u zatvorenu psihijatrijsku bolnicu. Izuzetno sam zahvalna sudiji na tome, jer da se to desilo, osim lišenja slobode, sigurno ne bih našla Fondaciju za istraživanje duhovne nauke (SSRF).

Starateljica mi je 2011. godine savetovala da se iz stana u kome sam živela (kada nisam primljena u bolnicu), premestim u terapijsku ustanovu za mentalno obolele osobe jer nije bilo bezbedno da živim sama u stanu.

Advokat mi je pomogao da se razvedem od muža 2012. godine i dobila sam alimentaciju. Ovo mi je, uz još neke aspekte rešavanja razvoda, omogućilo da platim svoje dugove. Međutim, ipak sam morala da platim kuću.

7. Kako sam pobedila u borbi i pronašla lek za šizofreniju

U toku 2012. godine, šizofreno stanje je iznenada počelo da se smanjuje. Osećala sam da je entitet koji me je zaposedao prestao da se manifestuje i vratila sam se u potpuno normalno stanje uma. Na opšte iznenađenje, uspela sam da napustim bolnicu posle nekoliko nedelja.

U strahu od povratka bolesti, preselila sam se u ustanovu za mentalno obolele osobe jer nisam znala kako da dalje nastavim sa svojim životom, a istovremeno nisam želela da tamo dugo ostanem. Iako sam osećala da manifestacija šizofrenije može ponovo da počne u bilo kom trenutku, cilj mi je bio da ponovo vodim normalan život.

Iako mi je neko vreme um bio zdrav, plašila sam se da mi se stanje ne pogorša, pa sam očajnički tražila pomoć na internetu da bih dobila pomoć od ljudi koji se bave duhovnošću, jer sam bila sigurna da mi samo duhovna pomoć može dati rešenje. Kad god sam bila dovoljno dobro da to uradim, na ovaj način sam od 2007. godine vršila pretraživanja i imala sreću da se upoznam sa raznim veoma ljubaznim ljudima. Međutim, znanje koje su mi prenosili bilo je ograničenog obima.

Kako sam našla SSRF stranicu

U aprilu 2013. godine, moje stanje se blago pogoršalo. Ovog puta, još uvek sam mogla jasno da razmišljam. Tako sam ponovo počela da tražim na internetu duhovnu pomoć za opsednutost demonima. Prva stranica koja se pojavila bila je veb stranica SSRF-a.

Iz nekog razloga, moja prethodna pretraživanja na Internetu me nisu dovela do SSRF-a. Ovaj put sam ipak pronašala pomoć koju sam tražila! Prvi članak koji sam pročitala bavio se demonskom opsednutošću i duhovnom merom pojanja (ponavljanje Božjeg Imena – Om Namo Bhagvate Vasudevaja i Šri Gurudev Data Nisam ni dovršila čitanje ovih rečenica kada sam se zatekla da se pojanje dešavanja iznutra.

Simptomi demonske zaposednutosti i šizofrenije su se poklopili

Pronašla sam novi metod duhovnog isceljivanja i dala sam sve od sebe da probam. Sve što je napisano na veb stranici o ometanjima i negativnim energijama je bilo onako kako sam osećala jer sam doživela svaki deo toga i patila šest godina tačno onako kako su opisali. Osećala sam da je svaka reč napisana na sajtu SSRF-a istinita i da sam konačno došala na mesto koje bi me moglo u potpunosti izlečiti.

Odmah sam se registrovala na sajtu, pročitala sve članke i postavila mnoga pitanja putem mejla i onlajn – četa, na koje je SSRF tim odgovorio veoma brzo i sa puno strpljenja.

Kada sam započela duhovnu praksu, negatina energija u meni je odmah reagovala tako što je u početku pojačala neke od mojih simptoma.

U početku, u prvih nekoliko nedelja primene duhovnih mera isceljivanja po smernicama SSRF-a, napadi su se pojačali jer su negativne energije želele da me spreče da dobijem zaštitu i da se bavim duhovnom praksom. Ali dragi tragaoci iz SSRF-a su me pratili kroz poteškoće koje su se javljale, a ja sam dosledno ostala na ovom putu i nisam želela da odustanem. Znala sam da je to to.

Intuitivno sam osetila da sam pronašla pravi put pa sam se u potpunosti otvorila i fokusirala na učenje sledećih koraka u duhovnoj praksi. I dalje sam doživljavala napade negativnih energija, ali sada sam imala direktnu vezu sa Bogom preko tragalaca SSRF-a. Shvatila sam da me negativne energije napadaju jer im to ne odgovara. Međutim, meni je bilo jasno da me ništa neće sprečiti da nastavim da idem ovim Božanskim putem.

Pratila sam sve smernice koje mi je davao SSRF, redovno i ozbiljno prakitkovala mere za duhovno isceljivanje, kao što su pojanje, tretman slanom vodom, paljenje SSRF mirisnih štapića itd. Takođe sam počela da služim Bogu (satseva) prevodeći članke SSRF-a na nemački jezik, tako da su ljudi u Nemačkoj mogli da dobiju duhovnu pomoć. Redovno sam prisustvovala na onlajn duhovnim susretima (satsanzima)

Počela sam ponovo da se vraćam u život. Počela sam ponovo da se smejem i čak sve više i više. Sreća i radost života ponovo su rasle u mom srcu, a ja sam pronašala svoju ogromnu, ljubaznu duhovnu porodicu sa mnogo tragalaca. Uzdajući se u Boga i duhovnu praksu, izgubila sam strah od povratka bolesti i osećala sam zahvalnost što sam još uvek živa i sposobna da pratim ovaj put.

Zauvek napuštam bolnicu i počinjem da živim sama

Još jednom sam želela da pokušam da živim sasvim sama u svom stanu, , daleko od okruženja psihijatrijske ustanove. Cilj mi je bio da duhovnu praksu praktikujem u duhovno čistijem (satvik) okruženju. Dakle, prijavila sam se za to i dve nedelje kasnije dobila sam odobrenje.

Moja situacija je nastavila da se stalno poboljšava. U novom stanu je usledilo nekoliko teških i mučnih situacija koje sam morala da izdržim. Opet, negativni entiteti su pokušali da me isteraju iz mog doma u beskućništvo. Ali kroz duhovnu praksu, pojanje, sve mere, volju za borbom, kao i sve dublju veru u Boga, za vrlo kratko vreme sam prošla kroz ove situacije i prevazišla ih bez ikakvih traumatskih posledica. Umesto meseci ili godina hospitalizacije, od početka praktikovanja duhovne prakse morala sam da idem u bolnicu samo dva puta i to samo po nedelju dana.

Od 2014. godine više nisam bila u bolnici i konačno mogu mirno da živim u svom novom domu. Osoblje klinike je bilo uzbuđeno zbog ovog razvoja događaja.

Konačno sam počela da se osećam zdravo nakon 7 godina borbe sa šizofrenijom

Kroz duhovnu praksu ponovo sam u mogućnosti da vodim normalan, veoma srećan i samostalan život kao član divne duhovne porodice. Razumem da se prevazilaženje stanja teške demonske opsednutosti dešava postepeno i zahteva moj kontinuirani trud u duhovnoj praksi. Konačno sam pronašla svoju efikasnu terapiju – duhovnu praksu. Zbog toga više ne čujem glasove, ne opažam negativne energije niti haluciniram. Zbog toga sam izuzetno zahvalna i sa srcem punim radosti čekam svoju budućnost.

Do sada su uglavnom svi moji problemi bili rešeni. Ostalo je samo još da platim kuću. Moj bivši muž je insistirao da nastavim da plaćam rate za kredit koji smo uzeli za kuću, a koja je iznosila 500 evra mesečno. Angažovao je advokata da izvrši pritisak na mene da prihvatim njegove uslove. U ovom trenutku nisam imalo drugog izbora osim da angažujem novog advokata koji će me braniti. Pošto nisam imala novca za sve to, pitala sam da li mogu da platim njene usluge na rate, na šta je ona pristala.

Posle mnogih pregovora sa bivšim mužem i njegovim advokatom, moj advokat je konačno došao do rešenja koje je pomoglo da se ovaj problem reši. Zapretio je da će prodati moj deo kuće ako ne pristane na naše zahteve. To bi značilo gubitak za mog bivšeg muža na svim frontovima, zbog čega je konačno popustio. Godine 2019. dobila sam pravni dokument kojim sam oslobođena da plaćam dalje rate ili nadoknadu za kuću.

8. Zahvalnost i spoznaje nakon izlečenja od šizofrenije

Bez obzira koliko beznadežno situacija može izgledati, jedno mi je sada jasno – duhovna praksa nam donosi dobrobiti na svim nivoima i stičemo Božju milost u svom životu. Naša vera u Boga treba da se zasniva na strpljenju i prihvatanju da se sve dešava po Božjem vremenu. Samo treba da budemo istrajni u našoj duhovnoj praksi.
Usput, Bog mi je dao još jednog životnog partnera, koji je takođe tragalac i venčali smo se. Zbog toga sam zaista zahvalna.
Kroz SSRF, Bog mi je dao veliku novu porodicu punu ljubavi u kojoj je svako – sa svojom pričom – toplo dobrodošao. Za naše odgovorne tragaoce, situacija nikada nije preteška i pomoć uvek bude pružena.
U oktobru 2015. godine posetila sam Duhovni istraživački centar i Ašram, u Goi, Indija, da bih prisustvovala MAV 5-dnevnoj duhovnoj radionici. Bilo je to iskustvo koje mi je promenilo život. Ljubav i vođstvo koje sam dobila od svetaca i tragalaca iz Ašrama su me izlečili.
Ponizno, sa dubokom zahvalnošću i predavanjem, klanjam se Svetim Stopalima Paratpar Guru-u dr Atavleu. („Paratpar Guru“ je Guru najvišeg reda koji je na duhovnom nivou od 90% ili više.) On je inspiracija veb stranice SSRF-a, koja mi je dala znanje i razumevanje kako da se suočim i prevaziđem šizofreniju.

Podelila sam svoju borbu sa šizofrenijom kako bi svako ko pati od ovakvih problema mogao da pronađe rešenje. Moja životna priča svedoči o tome da suptilna dimenzija postoji i da utiče na nas na mnogo načina. Radeći redovno duhovnu praksu, stičemo Božju milost. Molim se da više ljudi bude u stanju da započne ispravnu duhovnu praksu prema preporuci SSRF-a i da doživi dobrobiti koje menjaju život.

9. Mišljenje psihijatra i duhovna istraživanja

Odricanje od odgovornosti: SSRF preporučuje nastavak konvencionalnog medicinskog tretmana prema savetu vašeg lekara. Duhovne mere navedene u ovom članku nisu zamena za konvencionalni medicinski tretman ili bilo kakve preventivne mere. Čitaocima se savetuje da po sopstvenom nahođenju prihvate bilo koju duhovnu meru za isceljivanje.

Dr Aša Takar, diplomirani je doktor psihijatrije i stalni psihijatar u Centru za duhovno istraživanje i Ašram u Goi, Indija. Ima preko 35 godina iskustva u psihijatriji i radi sa timom za duhovno istraživanje, a više od 2 decenije, pod vođstvom Paratpar Gurua dr Atavlea, je bila ključna u vođenju duhovnog istraživanja mentalnog zdravlja u Ašramu. Budući da je istovremeno psihijatar i tragalac koji praktikuje duhovnost, ona je u jedinstvenoj poziciji da sagleda mentalno zdravlje i iz medicinske i iz duhovne perspektive. U fokusu njenog interesovanja je kako duhovna dimenzija utiče na mentalno zdravlje i njegovo lečenje.

U nastavku je nekoliko tačaka koje je podelila sa nama u vezi sa šizofrenijom.

Duhovna komponenta koja nedostaje u razumevanju kliničke slike šizofrenije

Svi znamo o fizičkim i psihičkim uzrocima problema u životu. Iako su u velikoj meri nepoznati savremenoj medicini, duhovni uzroci problema imaju veliki udeo u tome zašto problem uopšte postoji. Ovo se najviše primećuje u oblasti mentalnog zdravlja.

Među mentalnim bolestima, šizofrenija je bolest u kojoj je osnovni uzrok uglavnom duhovni, a otkrili smo i da se u mnogim drugim slučajevima preko 90% bolesti, uzrok može pripisati uglavnom duhovnim razlozima.

Kada je uzrok duhovne prirode, konvencionalna dijagnoza i lečenje mogu biti izazov čak i za najiskusnije psihijatre. To je zato što su elementi duhovne dimenzije koji izazivaju šizofreniju neopipljivi i nevidljivi, oni se ne pojavljuju u dijagnostičkim testovima i zato je teško odrediti etiologiju (proučavanje uzroka) bolesti. U slučajevima kada je teško utvrditi uzrok bolesti, medicinski krugovi označavaju bolest kao idiopatsku (bolest koja je neizvesnog ili nepoznatog porekla). Našim duhovnim istraživanjem otkrili smo da je kod ovakvih idiopatskih bolesti uzrok najčešće duhovne prirode.

Duhovno istraživanje koje je sproveo Centar za duhovno istraživanje utvrdilo je da su negativne energije i nezadovoljni duhovi preminulih predaka značajan uzrok šizofrenije. (Kao što na fizičkom nivou imamo dobre i loše ljude i veliki deo populacije između njih, tako i u duhovnoj dimenziji, suptilni entiteti se mogu podeliti na takav način). Suptilni entiteti koji imaju nameru da nanesu štetu, poznati su kao negativne energije. U stvari, Ajurveda, koju mnogi naučnici smatraju najstarijom naukom o lečenju, ima jednu od svojih 8 grana kao Graha Chikitsa ili Bhoot Vidia. Ova grana priznaje da bolest može biti uzrokovana natprirodnim silama i nepovoljnom sudbinom osobe i fokusira se na pružanju duhovnih mera u cilju izlečenja.

Duhovne mere značajno ubrzavaju oporavak od šizofrenije

Kao što je ranije rečeno, zbog svoje duhovne osnove, nemoguće je korišćenjem konvencionalnih tretmana pronaći pravi uzrok nastanka šizofrenije. Tretman na koji najbolje reaguje daje nam trag o njenom poreklu.

Istraživanja su pokazala da su stope povratka šizofrenije visoke kada prestanu da se uzimaju lekovi (Emslei, Bonginkosi, Asmal, & Harvei, 2013). Da bi se to sprečilo, potrebno je dugotrajno lečenje. Često je potrebno doživotno nastaviti sa uzimanjem lekova za šizofreniju. Iako se pozitivne promene mogu pripisati lekovima, pravi pokazatelj je to da kad se prestane sa uzimanjem lekova, simptomi se vraćaju, što znači da terapija ne leči već ublažava simptome.

Iz mog iskustva, primenom mera duhovnog isceljivanja uz lekove, stopa oporavka pacijenata obolelih od šizofrenije značajno se poboljšala. Ako bolest pozitivno reaguje na mere duhovnog isceljivanja, to je jak pokazatelj da je uzrok bolesti duhovni. Ovo je jedan od pokazatelja da se intelektualno razume da je osnovni uzrok duhovne prirode. (Obično je potreban napredni nivo šestog čula da bi se dijagnostikovali uzroci problema na duhovnom nivou.)

U nastavku možete videti značajne pozitivne promene kod pacijenata nakon što su primenjivali duhovne mere uz lekove:

U slučaju šizofrenije, kada se leči samo konvencionalnim psihijatrijskim tretmanom, obično je napredak vrlo spor i često se vraćaju simptomi. Primenom i duhovnih mera, pacijent počinje da bolje reaguje na konvencionalno psihijatrijsko lečenje.
Ponekad u početku nema napretka sa konvencionalnim psihijatrijskim lečenjem. To je zato što negativne energije koje su zaposele pacijenta neutrališu dejstvo leka. Međutim, primenom duhovnih mera smanjuje se uticaj negativnih energija i pacijent počinje da reaguje pozitivno. Lečenje deluje brže, bolje i dugotrajnije je.
Stopa povratka i intenzitet simptoma se smanjuju.
Pacijent je na kraju u stanju da se vrati prilično normalnom životu.
Veća je šansa za oporavak i povratak normalnom načinu života.
Potrebna doza lekova je manja. (Ponekad je jedna četvrtina doze bila dovoljna u poređenju sa onim kada se ne koriste duhovne mere).
Smanjenje stope povratka simptoma i pozitivnost koju stvaraju duhovne mere sprečavaju hroničnu iscrpljenost. Imajte na umu da se za lečenje šizofrenije obično primenjuju sledeći termini.
- Prv faza – tretman između 9 meseci do godinu dana
- Dalji nastavak – Faktori kao što su genetika, problemi u ranom razvoju, ozbiljnost simptoma, rani kognitivni i rezidualni simptomi i rizici određuju trajanje lečenja u narednom periodu.

Uz navedeno, redovna duhovna praksa osigurava da se znatno smanji mogućnost doživotnih simptoma.

Pozitivan uticaj koji duhovne mere imaju na oporavak pacijenata sa šizofrenijom je verodostojan pokazatelj da je osnovni uzrok duhovne prirode. To smo takođe primetili kod raznih drugih mentalnih bolesti kao što su zavisnosti. U mnogim slučajevima, započinjanjem mera duhovnog isceljivanja, pacijenti su uspeli da prevaziđu zavisnost u veoma kratkom vremenskom periodu bez ikakvih propratnih simptoma.

Sredina u kojoj živimo je važna u lečenju šizofrenije

Prema svom iskustvu, dr Aša Takar je bila upoznata sa brojnim slučajevima šizofrenije. Ono što je primetila je da su pacijenti bolje reagovali na lekove dok su bili u visoko duhovno pozitivnom okruženju, kao što su Centar za duhovno istraživanje i Ašram u Goi, Indija. Navela je da im je bila dovoljna jedna trećina ili jedna četvrtina doze koja bi im inače bila potrebna van Ašrama.

Vreme oporavka

Ovo može zavisiti od različitih faktora kao što su sudbina (karma) pacijenta, snaga entiteta koji opseda, intenzitet pacijentovog truda u duhovnoj praksi itd. Međutim, u većini slučajeva, uz usmerene napore u duhovnoj praksi i duhovnom isceljenju, pacijenti bi trebalo da budu u stanju da vide pozitivnu promenu u roku od jedne do dve godine.

Pojalice za duhovni tretman šizofrenije

Kroz duhovno istraživanje smo otkrili da sledeće pojalice pomažu u ublažavanju simptoma šizofrenije i omogućavaju brži oporavak. Imajte u vidu da ove pojalice ne zamenjuju nikakav medicinski tretman. Pojanje treba praktikovati zajedno sa vašim redovnim medicinskim tretmanom.

Prva pojalica koju treba ponavljati je „Nirgun“ , 3 sata dnevno.
Sledeća pojalica koju treba ponavljati je „Šri Gurudev Data“ , 2 sata dnevno.

10. Zaključak

Šizofrenija može biti traumatična bolest sa kojom se suočava i pacijent i članovi njegove porodice. Međutim, njen intenzitet se može značajno smanjiti praktikovanjem duhovnih mera. Pozivamo članove porodica pacijenata koji boluju od šizofrenije da im pomognu da primene mere duhovnog isceljivanja uz nastavak uzimanja konvencionalnih lekova.

11. Bibliografija

Emsley, R., Bonginkosi, C., Asmal, L., & Harvey, B. (2013, Feb 8). The nature of relapse in schizophrenia. Retrieved from National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3599855/

Mayo Clinic. (2020). Schizophrenia – Symptoms and Causes. Retrieved 04 14, 2020, from https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/schizophrenia/symptoms-causes/syc-20354443

NAMI. (2020, 04 18). Schizophrenia. Retrieved from National Alliance on Mental Illness: https://www.nami.org/About-Mental-Illness/Mental-Health-Conditions/Schizophrenia

WHO. (2020). Schizophrenia. Retrieved 04 14, 2020, from http://www9.who.int/mental_health/management/schizophrenia/en/