Praktikovanje duhovne prakse u sadašnjoj eri

1. Uvod

Za sve stvari postoji određeno vreme. To važi i za duhovnu praksu. Ako se prava stvar dogodi u pogrešno vreme, neće biti postignut željeni rezultat. Na primer, ako se seme poseje u sušnim mesecima umesto u kišnom periodu, ono neće proklijati bez obzira na to koliko je zemljište plodno. Slično tome, u zavisnosti od ere Univerzuma u kojoj se praktikuje, određena vrsta duhovne prakse je delotvornija za duhovni napredak.

2. Ere Univerzuma, duhovni nivo čovečanstva i preporučena duhovna praksa

2.1 Osnovne informacije

• U našem članku o duhovnom istraživanju o starosti Univerzuma i njegovi ciklusa, objasnili smo da je Univerzum od svog nastanka prošao kroz četiri ere: Satjajugu, Tretajugu, Dvaparjugu i Kalijugu. Satjajuga je bila prva era, dok je Kalijuga era u kojoj trenutno živimo. Prosečan duhovni nivo ljudi na Zemlji značajno serazlikovao u svakoj od četiri ere.
• U članku o četvrtom osnovnom principu duhovne prakse objasnili smo i koja se duhovna praksa obavlja u skladu sa duhovnim nivoom ili kapacitetom osobe, odnosno kako duhovna praksa treba da bude prilagođena duhovnom nivou osobe. Shodno tome, duhovna praksa koja se preporučuje za svaku eru Univerzuma takođe se razlikuje.
• Molimo vas da pogledate naš članak o duhovnom nivou radi detaljnijeg razumevanje ovog koncepta.

2.2 Duhovna praksa koja se preporučuje za svaku eru

Tabela u nastavku prikazuje prosečan duhovni nivo čovečanstva tokom sve četiri ere.

Era	Era u godinama	Prosečan duhovni nivo2	Preporučeni osnovni duhovni put	% mana ličnosti	% ega
Satjajuga	1,728,000	80%	Put znanja	103	54
Tretajuga	1,290,000	70%	Put pokajanja i meditacije	20	15
Dvaparjuga	864,000	50%	Put ritualnog obožavanja	30	20
Kalijuga1	432,000	20%	Put pojanja Božjeg Imena sa trudom na uklanjanju mana ličnosti (PDR) i ega (ER)	50	30

Izvor: Istraživanje zasnovano na duhovnoj nauci

Napomene:

1. U 2016. godini nalazimo se u 5.118 godini ere Kalijuge, poznate i kao “Era razdora”.
2. Prosečni duhovni nivo opadao je sa svakom narednom erom.
3. Sve dok osoba ne dostigne duhovni nivo od 100%, postoje mane na minimalnom nivou i sa minimalnim intenzitetom.
4. Ego je i dalje prisutan u odnosu na mane sve dok osoba ne dostigne duhovni nivo od 100%.

2.3 Tip duhovne prakse koji se preporučuje za svaku eru

Postoje dva tipa duhovne prakse o kojima smo govorili na web stranici SSRF-a, i to vjašti sadna i samašṭi sadna. Vjašti sadna predstavlja duhovnu praksu koja se obavlja za lični duhovni rast. Samašṭi sadna je duhovna praksa koja se obavlja da bi se širila svest o Duhovnosti i za duhovni napredak drugih. Značaj ove dve vrste duhovne prakse razlikuje se u različitim erama.

Era	Vjašṭi sadna	Samašti sadna	Ukupno
Satjajuga	1001	0	100
Tretajuga	80	20	100
Dvaparjuga	70	30	100
Kalijuga	502	502	100
Kalijuga (1999-2023)	302	702	100

Napomene:

1. Za vreme Satjajuge duhovni nivo svake osobe bio je visok, pa nije postojala potreba za obavljanjem samašti sadne.
2. U Kalijugi je važnost samašṭi sadne jednaka vjašti sadni, jer je okruženje sve više duhovno zagađeno, a duhovni nivo ljudi je nizak i treba im pomoć. U razdoblju od 1999-2023. godine svet prolazi kroz burnu fazu i postoji opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata. Samo duhovna praksa može pomoći tragaocima da prežive ova teška vremena. Stoga, u današnje vreme, vjašṭi sadna ima 30% važnosti, dok se 70% važnosti pridaje samašṭi sadni.

2.4 Informacije o duhovnoj praksi u pojedinim erama

• Satjajuga: To je bila duhovno vrlo čista era u kojoj je prosečan duhovni nivo ljudi iznosio oko 80% (što odgovara nivou Sveca najvišeg reda). Ljudi su u ovoj eri bili toliko duhovno uzdignuti da im je Put znanja bio najprikladnija duhovna praksa. Imali su sposobnost da budu u stalnoj komunikaciji sa Bogom, a znanje cele duhovne dimenzije bilo im je dostupno. Posedovali su dar da razumeju duhovna znanja u suptilnom obliku (Sveti spisi pojavili su se u pisanom obliku tek u kasnijim erama).
• Tretajuga: U ovoj eri duhovni nivo prosečne osobe pao je na 70%, zbog čega su ljudi izgubili sposobnost da slede Put znanja. Ipak, bili su dovoljno duhovno snažni da podnesu intenzivna pokajanja (npr. tragalac je mogao da stoji na jednoj nozi 12 godina) i meditacije (tragalac je mogao toliko dugo da meditira da su mravi preko njegovog tela mogli da naprave mravinjak).
• Dvaparjuga: Došlo je do daljnjeg opadanja duhovnog nivoa i ljudi su izgubili sposobnost rigoroznog pokajanja i stalne meditacije. Zato je Božanska odluka bila da mogu napredovati kroz obavljanje ritualnog obožavanja. Takvi rituali i žrtvene vatre (jadnije) zahtevali su mnogo vremena i truda, , jer su morali biti obavljani prema strogo utvrđenim pravilima. Uz to, postojali su brojni koraci koje je trebalo dosledno slediti do najsitnijih detalja. Ipak, ljudi toga doba bili su dovoljno veliki vernici da u sve to ulažu vreme, trud i novac.
• Kalijuga: Prevodi se kao “Era razdora” i predstavlja doba u kojem trenutno živimo. Prosečni duhovni nivo pao je na jedva 20%. Naš kapacitet da sledimo bilo koji od duhovnih puteva iz prethodnih era znatno se smanjio. Trenutno svetsko okruženje nije više toliko pogodno za duhovni rast kao u predhodnim erama. Usled visokog nivoa mana ličnosti kod ljudi i pojačanog delovanja negativnih energija iz duhovne dimenzije, došlo je do značajnog porasta suptilnih komponenti Rađe i Tame. To je omogućilo da se poveća duhovno zagađenje koje predstavlja značajnu prepreku bilo kakvom obliku duhovne prakse i time otežava duhovni rast. Uzimajući u obzir turbulentna i stresna vremena u kojima živimo, kao i postojeći nedostatak duhovnog kapaciteta – Bog nam je darovao jednostavnu mogućnost da duhovno rastemo uprkos svemu tome. To je moguće ulaganjem truda u uklanjanje mana ličnosti i ega, te kroz jednostavno pojanje Božjeg Imena. U stvari, pojanje Božjeg Imena u pravom smislu duhovne prakse (tj. koncentrisano kroz dan sa duhovnom emocijom) moguće je samo na višem duhovnom nivou. Radom na sebi i uklanjanjem mana ličnosti i ega iz uma, osoba može zadržati fokus i tako praktikovati pojanje Božjeg Imena neprekidno.