Tehnika autosugestije-a2

1.Uvod u A2 tip autosugestije

Mnogi od nas potroše puno vremena u sopstvenim mislima, brinući o budućnosti, ponavljajući događaje iz prošlosti, razmišljajući šta nam je ko rekao i obično se fokusirajući na delove života koji su nas ostavili nezadovoljne i utučene. Negativne misli, emocije i reakcije dođu sa takvim intenzitetom da se zapetljamo u njih. Činjenica je da će se neslaganja javiti u svakom bliskom odnosu. Međutim, problemi počinju kada naizgled jednostavna razmena reči i neslaganje nisu unutar naših emotivnih granica. Kada se to desi, skloni smo da dominiramo razgovorom sa stavom da smo u pravu, vičemo i iznosimo grube stvari, kopamo po prošlosti i sl. To vodi do ljutnje i daljih prepirki i druga osoba se zatvori. Takve reakcije završavaju sa osećajem rastresenosti i niko ne želi da prizna moguću krivicu. Kada imamo reakciju (izraženu ili potisnutu), osećamo da je naše ponašanje apsolutno opravdano i uvek osećamo da je druga osoba kriva. Tu nema mesta za introspekciju.

Kako ste se osećali nakon ovakvog obrazloženja? Istina je da kada se naljutimo, na kraju sami osetimo veći deo bola i nestabilnosti. Osećamo se iscrpljeno, umorno i završimo u reakciji „bori se ili beži“. Većina nas se muči kako da se oslobodi ovog negativnog obrasca uma i kako da oslobodi um od reakcija. Postoji li način da se pročisti samovoljan um? Reakcije su negativni impulsi iz impresija u našem podsvesnom umu. Za prevazilaženje reakcija postoji duhovna tehnika – A2 tip autosugestije, koja pomaže da se zamene reakcije i negativni obrasci razmišljanja sa prikladnijim odgovorima. S predanim ponavljajanjem ovih autosugestija, smanjuju se impresije mana ličnosti u podsvesnom umu i mi osećamo lakoću.  Ovo može napraviti veliku razliku u našoj svakodnevnoj sreći i smirenju.

2. Definicija tehnike autosugestije A2

Tehnika autosugestija A2, koja je takođe poznata i kao „tehnika zamene odgovora“, omogućava nam da zamenimo neispravne reakcije našeg uma sa ispravnim reakcijama. Pomaže u prevazilaženju reakcija gde smo prvenstveno mi odgovorni za grešku prozrokovanu kratkotrajnim događajima. Ovde je u odlučivanju hoće li se ili ne odabrati A2 tehnika važno trajanje događaja koji je prouzrokovao reakciju. Trajanje reakcije se ne uzima u obzir. Na primer, ako kolega na poslu kaže kako bi trebalo da uredno držimo šoljice za kafu, i mi imamo reakciju na to koja traje nekoliko sati, ipak ćemo odabrati A2 tehniku, jer je kratko trajanje događaja koji je izazvao našu reakciju. U ovom slučaju kratak događaj je, da nam je kolega  rekao da držimo uredno šoljice za kafu.

Koristite A2 autosugestiju za prevazilaženje neispravnih reakcija kada je trajanje događaja kratko.

Primer u nastavku nam pokazuje kako se može koristiti A2 tehnika autosugestije.

Primer : Kada je otac zamolio Ružu da ne ide na koncert nego da uči, imala je reakciju razmišljajući kako joj on nikada ne dozvoljava da ide na koncerte.

U ovoj grešci, događaj, odnosno situacija kada je otac rekao Ruži da uči umesto da ide na koncert, trajao je samo par minuta. Međutim, Ruža može biti u reakciji i ne razgovarati sa ocem dan ili duže. U ovoj situaciji se koristi A2 tehnika.

2.1. Format autosugestije tipa A2

Njen Format autosugestije je :

U slučaju ranije spomenute greške, može se koristiti autosugestija u nastavku.

• Autosugestija započinje s “Kad god” i nakon toga dolazi deo greške koja je stvarni okidač (ovde je – “otac Ruži govori da ne ide na koncert”).
• Zatim se razvija shvatanje da je Ružin otac u pravu, i na kraju se zamenjuje s ispravnom reakcijom (ovde je za Ružu to da posluša oca i uči).
• Tehnika autosugestije A2 može da se koristi za prevazilaženje mana kao što su kritikovanje drugih, iritabilnost, ljutitost, svadljiva priroda, nepokajnička priroda, tvrdoglavost, sumnjičavost, superiornost, ponos, itd.

2.2. O reakcijama i raznim vrstama reakcija

Reakcija je svaki neprijatan odgovor koji imamo prema datoj situaciji jer nismo u mogućnosti da prihvatimo situaciju. Obično smo navikli da razmišljamo o reakcijama samo u smislu ljutnje. Međutim, kada god naš um oseća negativne emocije prema osobi u situaciji ili tokom  interakcije, to se takođe smatra reakcijom. Primeri uključuju osećaj povređenosti, preterana emotivnost, zavist, ponos, itd.

Neispravne misli, emocije ili akcije su deo reakcije. One se mogu pojaviti kombinovano u grešci ili se može pojaviti jedna od njih. Na primer : „Kada sam stigao kući nakon dugog radnog dana i video novine i odeću na krevetu, bio sam iziritiran i razmišljao zašto se supruga Mira nije pobrinula i pospremila sobu. Ja sam veoma umoran i ovako kasno to treba da uradim, a ona gleda televiziju i gubi vreme. Ljutito sam razgovarao s njom o tome“. Ovde su deo greške misli, emocije i neispravna akcija.

Reakcije mogu biti raznih vrsta. One mogu biti izražene ili potisnute. U nastavku su dati primeri izraženih i potisnutih reakcija.

Izražena reakcija se pojavljuje kada se suočimo sa situacijom koja je protiv naše volje i reagujemo fizički ili verbalno. Na primer :

• Kada sam se zaglavio u saobraćajnom špicu, bio sam iznerviran i nastavio sam da reagujem vičući i trubeći na druge vozače.
• Kada mi suprug nije doneo vruću kafu kao što volim, imala sam reakciju i rekla sam mu da neću kafu jer je mlaka.

Potisnuta reakcija se pojavljuje kada u datoj situaciji imamo unutrašnju reakciju i ne izrazimo je.

Samo je držimo u umu i pređemo preko nje. Potisnute reakcije su štetnije jer troše našu mentalnu energiju. Pošto ih ne izrazimo ili ne nađemo rešenje, one mogu postati ekstremne. Ako se ne bavimo potisnutim reakcijama i ne rešavamo ih, one mogu povećati impresiju mane u našem podsvesnom umu. Kada je reakcija izražena, ona gubi snagu i um oseća olakšanje. Takođe, osoba može dobiti rešenje nakon što je izrazi.

Idealno bi bilo, da se osoba izrazi ne na reaktivan način, nego s tačke potrage za rešenjem.

Neki primeri potisnutih reakcija :

Kada je moja prijateljica Tina komentarisala da novo jelo koje sam napravila nije toliko ukusno, imala sam unutrašnju reakciju misleći kako je vrlo izbirljiva.

Kada je na poslu objavljen godišnji rast plata, čuo sam da je moj kolega Marko dobio veću povišicu od mene, imao sam unutrašnju reakciju misleći kako Marko uvek laska našem šefu i   zato ju je dobio. Ja se nikada ne bih mogao tako ponašati.

A2 tehnika autosugestije se može koristiti u oba slučaja, za izražene i potisnute neispravne reakcije, kada je trajanje događaja kratko.

3. Kako znati kada treba odabrati tehniku autosugestije A2

U nastavku  je dat vizuelni prikaz koji pokazuje kako znati kada odabrati A2 tehniku.

Uzmimo sledeću grešku kao praktični primer da ilustrujemo kako znati kada treba odabrati A2 tehniku.

Primer :

Kada je Ema pred šefom podelila nekoliko stvari koje treba poboljšati u projektu na kome sam radio, osetio sam ljutnju misleći da pokušava da me ponizi.

Primer analize :

1. Prvo pitanje koje moramo postaviti kako bismo odredili vrstu autosugestije koju koristimo je – čija je mana ličnosti na prvom mestu razlog stresa u situaciji ili ko je odgovoran za grešku. Ovde sam ja, jer Ema pomaže da se unapredi projekat, ali ja reagujem zbog svojih mana.
2. Sledeće pitanje koje bismo postavili je – da li je ova greška bila „neispravna akcija, misao, emocija“ ili je bila „neispravna reakcija“ ? Ovde je bila reakcija na Emu.
3. Na kraju, trebalo bi da se zapitamo da li je događaj koji izaziva reakciju kratkotrajan događaj. U ovom slučaju, Ema je u par minuta podelila stvari koje treba poboljšati u projektu, tako da je to kratkotrajan događaj.

Dakle, na osnovu analize može se primeniti A2 autosugestija.

Autosugestija može biti :

Svaki put kad Ema pred šefom podeli nekoliko stvari koje bi trebalo poboljšati u projektu na kome sam radio, shvatiću da će mi te korekcije pomoći da postanem još bolji u mom poslu. Zato ću smireno prihvatiti situaciju i raditi na korekcijama.

• Perspektiva se može razlikovati u zavisnosti od konstitucije osobe, ličnosti i šta je privlačnije umu ili šta je prihvatljivije. Odabir prihvatljive perspektive dovodi do bržih pozitivnih promena.
• Za A2 tehniku ne treba da spominjemo manu u autosugestiji. Na primer, ne treba da formulišemo autosugestiju kao „Svaki put kad Ema pred šefom podeli tačke koje treba poboljšati u projektu na kojem sam radio i ja se naljutim….“
• Izuzetak bi bio ako nemamo svest o mani ličnosti, u tom slučaju spominjanje mane u autosugestiji pomaže za razvijanje svesti.

Ova potpuna analiza pokazana je na slici u nastavku :

4. Primeri autosugestije tipa A2

U ovom odeljku vam pružamo različite primere situacija u kojima neko može imati reakciju. Prezentacija u nastavku prikazuje:

1. Grešku
2. Analizu
3. Predloženu autosugestiju

Imajte na umu da smo predložili alternativne autosugestije za svaku grešku. To je zato što um svake osobe, zavisno od njene ličnosti, može biti otvoreniji za neke perspektive u odnosu na druge.

5. Zaključak

U nekom trenutku života možda ste se suočili sa situacijama sličnim primerima navedenim u tekstu. Takođe, možda ste loše reagovali u takvim situacijama, povređujući sebe i druge učesnike. Kasnije, razmišljajući o svom ponašanju, možda smo poželeli da smo bolje postupili, ali u tom trenutku situacija je izvukla ono najgore u nama. Takve reakcije i ispadi mogu imati dugoročne posledice i mogu čak nepopravljivo narušiti odnose. Dok se svi nadamo da možemo naučiti iz svojih grešaka, u stvarnosti, sledeći put kada se situacija dogodi, nažalost, istorija se takođe ponavlja. Čini se kao da smo u začaranom krugu bez izlaza.

Tehnika autosugestije A2 nam pomaže da pronađemo izlaz. Ne samo da nam pomaže da učimo iz grešaka i pronađemo svoje mane ličnosti, već takođe trenira naš um da ispravno reaguje. Kako nastavljamo sa Procesom uklanjanja mana (PDR procesom) i primenjujemo A2 autosugestije, u stanju smo da ostanemo stabilni i ispravno reagujemo u raznim događajima. Kroz praktikovanje autosugestija, pozitivne impresije se urezuju u naše stavove i mi se menjamo na bolje.