1-SERB_GID

1. Moja borba sa poremećajem polnog identiteta tokom ranih godina

lako sam rođena kao žensko, od vrlo ranog uzrasta sam se osećala kao da sam muško. Igrala sam se sa igračkama za dečake i želela da mi telo bude mišićavo i da više izgleda kao muško. Nije mi se dopadalo kako izgledam i bila sam depresivna. Poslali su me u žensku školu u kojoj sam se, kako sam odrastala, osećala sve depresivnije i izoliranije. Do sedmog razreda sam bila gotovo potpuno izolovana, jer nisam imala osećaj bliskosti ni sa kim od mojih vršnjaka.

Kada sam ušla u tinejdžerske godine, osećala sam se veoma izolovano i frustrirano. Moja depresija se produbila i kod kuće sam lako gubila nerve. Osećala sam da sam zarobljena u pogrešnom telu. Pitala sam se da li sam lezbejka. Ponašala sam se i oblačila kao da sam muško.

Do sredine dvadesetih godina čula sam za termin „transdžender“ i „poremećaj polnog identiteta“ i trenutno se identifikovala sa tim. Krenula sam da živim svoj život kao muškarac. Počela sam da se udaljavam od moje porodice, jer većina njih nije mogla da prihvati moj način života. U tom stanju mi je bilo teško da nađem posao i živela sam na ivici siromaštva. Postajala sam sve nervoznija, jer sam se plašila da će ljudi otkriti da imam žensko telo.

2. Moj prvi kontakt sa Fondacijom za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci (SSRF)

Kada sam bila u Goi na odmoru, jedan član porodice me odveo da posetim SSRF duhovni istraživački centar i ašram u Goi, Indija. To je bio prvi put da sam posetila ašram i mogla sam da osetim visoke nivoe pozitivnosti u okruženju. Kasnije sam naučila da ova pozitivnost dolazi od visokih nivoa Božanske svesnosti ili Čaitanije koja je prisutna u duhovnom istraživačkom centru i ašramu. Kada sam došla u SSRF duhovni istraživački centar bila sam odevena kao muško. Kako sam uzimala neke hormone, imala sam dlake po licu i lako sam prošla kao muško. U duhovnom istraživačkom centru su svi bili veoma ljubazni i nisu me osuđivali. Dozvolili su mi da ostanem, jer sam izrazila želju da rastem duhovno.

Tokom mog boravka počela sam da učestvujem u svim redovnim aktivnostima u centru. Učestvovala sam i u velikom broju eksperimenata i istraživanja zasnovanih na duhovnoj nauci u ašramu, kao i u eksperimentima u kojima je korišćena biofidbek oprema. Na primer, učestvovala sam u jednom eksperiementu gde je bio ispitivan efekat međusobnog razgovora ljudi. Zamolili su me da razgovaram sa jednom osobom, a tek kasnije su mi rekli da je ta osoba bio Svetac. Međutim, samo zahvaljujući tome što sam pričala sa njim, biofidbek oprema je pokazala isceljujući efekat na mojim čakrama. I ja sam svojim suptilnim opažanjem osećala da se dešava isceljivanje.

Tokom nekoliko sledećih nedelja u SSRF duhovnom istraživačkom centru, počela sam da primećujem da mi se dešavaju mnoge čudne stvari koje nikada ranije nisam doživela. Na primer, nisam mogla da sklopim ruke da se pomolim pre jela. Htela sam da ustanem i da se odmaknem od stola umesto da jedem hranu koja je poslužena u trpezariji SSRF duhovnog istraživačkog centra. Moje misli i proces razmišljanja su bili zamagljeni i nisam mogla da shvatam jednostavne stvari, niti da spustim u praksu nešto što mi je rečeno. Nisam mogla da razumem zašto mi se dešavaju takve stvari. Polako, tokom vremena, nežno su mi saopštili da sam zaposednuta negativnom energijom. Kako ona nije mogla da toleriše duhovnu pozitivnost u prostoru SSRF duhovnog istraživačkog centra, pravila je sve ove prepreke u mom životu.

Na početku nisam mogla da razlikujem misli: da li one dolaze od negativne energije ili su to moje misli. Međutim, kako sam nastavila sa duhovnom praksom, malo po malo sam naučila kako da razlikujem dva identiteta u sebi – jedan je bio osoba koja nije mogla da podnese nikakav duhovno pozitivan stimulans, a druga je bila tragalac kome je laknulo i koji je bio srećan što je sa drugim tragaocima.

Posle nekog vremena mi je rečeno da me zaposela muška snažna negativna energija iz 4. regiona Pakla. Shvatila sam da su njegove misli o muškom identitetu još od mog detinjstva bile odgovorne za razvoj poremećaja polnog identiteta u mom umu. Zbog toga sam se osećala kao muškarac zarobljen u ženskom telu. Shvatila sam da je u meni sve više raslo njegovo prisustvo i da je on od mog života napravio svoj.  On je kroz mene zadovoljavao svoje  želje i tako stvorio probleme između mene i moje porodice.

3. Saveti za prevazilaženje poremećaja identiteta roda i duhovna praksa

Na početku mi je savetovano da pojem Ime Sri Gurudev Data, a kasnije, Om Namo Bhagavate Vasudevaja. Zbog težine zaposednutosti, savetovano mi je da pojem 4 sata dnevno i da primenjujem i druge mere duhovnog isceljivanja. Duhovne mere koje sam svakodnevno primenjivala su bile tretman slanom vodom, pojanje uz nijasPored toga sam radila na pročišćavanju svog doma sa SSRF mirišljavim štapićima i gomutrom (urin indijske krave). Pokazali su mi i kako da prisustvujem satsanzima preko Skajpa. Tu sam naučila kako da vodim dnevnik svojih grešaka kao i ego ispoljavanja koje sam primećivala kod sebe. Beležila sam u njega i sve stvari koje sam učila i zapažanja o svom duhovnom napredovanju. Savetovano mi je da se molim pre svake aktivnosti kao što su obroci, kupanje, vožnja bicikla na posao, aktivnosti na poslu i viđanja sa prijateljima. Molitva je bila usmerena na to da zaposedajući entitet ne može da koristi nijednu od ovih aktivnosti da poveća svoje prisustvo.

4. Početak promena

Posle nekoliko meseci, napadi anksioznosti koji su me preplavljivali su se smanjili, kao i bes. Počela sam da izlazim iz mog oklopa i da nosim drugačiju odeću. Moji fizički pokreti su postali manje ukočeni, a moj glas je postao ženstveniji. Primetila sam da se moj poremećaj polnog identiteta smanjuje.

Jednog dana sam shvatila da se osećam lako i lepršavo i da je na mom licu osmeh i mir. To je bio osećaj superiorne sreće ili Blaženstva. Osetila sam se manje vezano za stvari oko sebe i one me nisu toliko doticale. Iznutra, postala sam svesnija svog izgleda. Bilo me je sve manje strah kako će me videti drugi ljudi, vezano za moj pol i manje zabrinuto šta će oni misliti o meni. Umesto da mislim o mojim potrebama, moje misli su bile više okrenute potrebama drugih ljudi i razmišljanju kako da im služim ili im dan učinim lepšim. Mogla sam i da se više fokusiram iznutra na Božje prisustvo.

Otprilike posle šest meseci, skupila sam hrabrosti da pitam roditelje da li mogu da se vratim kod njih kao deo porodice i oni su rekli „Da“. Kasnije su mi rekli da su istog dana pre nego što sam ih ja pitala išli u hram Bogosluženja gde inače odlaze i da je sveštenik rekao mom tati, „Vaša ćerka će se vratiti kući“. Za njih je to bilo duhovno iskustvo.

5. Sadašnje stanje

Život sa roditeljima je postao veoma miran i kod kuće sada mogu da nosim žensku odeću. Nova prekretnica na ovom putovanju je bila to što sam, pet godina nakon što sam započela duhovnu praksu pod vođstvom SSRF-a, prošle nedelje po prvi put mogla da obučem žensku odeću za intervju za posao i osećala sam se sasvim prijatno. Moj poremećaj polnog identiteta je praktično nestao. Počinjem da se osećam srećno i opušteno u svom novom identitetu kao žena i osećam da uživam da budem žena.

Sada se osećam iskrenije i otvorenije, jer živim svoju pravu prirodu. Govorim to sa osećajem olakšanja i zahvalnosti Bogu. Zahvalna sam SSRF-u jer se sada osećam prijatno o ovom ženskom telu i mogu da koncentrišem svoj trud na moje duhovno putovanje. Izabrala sam da podelim moju priču da bih ohrabrila druge za započnu ili nastave duhovnu praksu. Istinski verujem da redovna duhovna praksa može pomoći svakome da prevaziđe svoj poremećaj polnog identiteta i da nađe trajni lek za takvu vrstu problema.

Izražavam zahvalnosti Bogu što mi je dao priliku da nađem rešenje da prevaziđem svoj poremećaj polnog identiteta i da povećam svoju duhovnu praksu. –

– Gđica Irena Rodžers, SAD (pseudonim da bi se zaštitila privatnost tragateljke)