1. Iskustvo intenzivne duhovne energije od Njegove Svetosti Dr Atavlea
U decembru 1999. godine, sreo sam Njegovu Svetost Dr Atavlea prvi put. Kada sam se išao pokloniti na Njegova Stopala, osetio sam drhtanje celog tela. Osećao sam kao da dobijam ogromnu količinu energije iz Njegovih Stopala.
Tada je položio Svoju ruku na moja leđa i sećam se kako je govorio: “Dajem ti novi život.“
U tom trenutku sam osećao preplavljenost duhovnom emocijom i počeo sam plakati. Tada je celi kadar ispred mojih očiju postao bele boje, nisam mogao videti ništa iza toga i izgubio sam pojam o vremenu. Jedan tragaoc, koji je bio prisutan tokom tog mog duhovnog iskustva, pomogao mi je da ustanem. Sećam se da posle toga nisam mogao razmišljati ni pomerati se sledećih 20 minuta.
To iskustvo je bilo tako jako i utisnuto u moj um da, kad god sam imao neke nedoumice ili prepreke kasnije u mojoj duhovnoj praksi, prisećanje na to iskustvo mi je pomoglo da ih razrešim.
2. Njegova Svetost Dr Atavle pokazuje Njegovu sveprisutnost
U aprilu 2007. godine, radio sam kao rukovodilac prodaje u Francuskoj. Vozio bih u proseku 150 km na dan oko Pariza i Îe-de-Fransa, jednog dela Pariza.
Jedno popodne sam vozio kroz tunel i imao iskustvo koje mi je promenilo život. Tunel je imao dve trake u jednom smeru i dve u suprotnom. Kretao sam se brzinom od 50 do 80 km/h i bilo je nemoguće nigde se zaustaviti, s obzirom da je to bio podzemni tunel. Bio sam izgubljen u mislima o sledećem sastanku kad sam odjednom počeo pojati Božje Ime sa jakim intenzitetom. Intenzitet pojanja me je zaista zbunio.
Nakon otprilike dve minute pojanja pogledao sam u moju desnu stranu prema mestu suvozača i na moje iznenađenje ugledao Njegovu Svetost Dr Atavlea kako sedi do mene. Izgledalo je kao da vidim kompletno materijalizovani oblik Njegove Svetosti Dr Atavlea.U tom trenutku, osetio sam mirnoću koja je bila tako duboka da sam se osećao kao pod anestezijom.
Dve sekunde posle toga, jedan čovek je skočio na moj auto. Nisam mogao čak jasno videti ni njegovo lice kroz vetrobransko staklo. Uprkos tom nesvakidašnjem događaju reagovao sam smireno i nisam skrenuo sa vozilom. Da sam skrenuo to bi bilo pogubno jer su druga vozila dolazila u moju blizinu. Kako sam bio u tunelu nisam se mogao zaustaviti, ali sam pogledao u stražnji retrovizor i video čoveka kako stoji na sredini ceste i činilo mi se da je neozleđen.
To iskustvo je dramatično povećalo moju veru u Njegovu Svetost Dr Atavlea. Njegova prisutnost me je zaštitila od pogibije u saobraćajnoj nesreće i shvatio sam da je On jednako prisutan u mom životu u Parizu kao i kad smo se upoznali u Ašramu.