Dobro i zlo - večna borba

Borba dobra i zla – ukratko

 

Suptilna bitka između dobra i zla povremeno se vodi još od najranijih vremena. Ponovo se vodi u suptilnom svetu od 1999 – 2012.godine. Posle ovoga će intenzitet suptilne bitke dostići vrhunac, a od 2012-2013 će se postepeno smanjivati. Tada će uslediti bitka na fizičkom nivou, na Zemlji od 2013. do 2018. godine. Zatim će svet proći kroz period oporavka od bitke na Zemlji i pripreme za novo doba. Ova nova era je poznata kao Božansko Kraljevstvo i u njemu će čovečanstvo imati hiljadu godina mira i Pravde. Vreme u kome živimo je veoma značajno, jer posledice te bitke oseća ceo Univerzum. Međutim, današnje vreme je i veoma povoljno za duhovnu praksu i za dostizanje Bogospoznaje  (najuzvišenijeg duhovnog stanja).

Napomena: Da biste bolje razumeli ovaj članak potrebno je da pročitate  članak o trima osnovnim suptilnim komponentama satvi, rađi i tami, od kojih je sazdana čitava Kreacija. U ovom članku ćemo za prideve koji se odnose na ove komponente upotrebljavati izraze satvik, rađasik i tamasik. Na primer kada spominjemo da je neko satvik osoba, mislimo na osobu kod koje preovlađuje satva komponenta i duhovno je pročišćenija.

1. Definicija dobra i zla

Duhovna nauka definiše ‘dobre’ ljude kao:

  • ljude koji su živi, ili one koji su preminuli (suptilna tela) 
  • koji imaju snažnu želju da rade duhovnu praksu
  • koji imaju cilj da predaju sve uključujući i ego Bogu
  • i koji usmeravaju svoj život ka cilju dostizanja Boga.

Najčešće su to ljudi čiji je duhovni nivo preko 30%, kod kojih preovlađuje rađa-satva ili satva komponenta i koji su pravični. Ljudi koji nemaju  spomenute osobine, ali čine neka dobra dela kao što je davanje priloga sirotištima itd., mada zaslužni, neće nužno spadati u kategoriju koju duhovna nauka definiše kao ‘dobri’ ljudi, naročito ako prilog daju sa velikim ponosom. Dobri ljudi i dobra suptilna tela zajedno spadaju u sile dobra.

S druge strane, zli ljudi (živi, ili suptilna tela) su oni  kod kojih pleovlađuje rađa-tama ili tama komponenta, nepravični su i imaju veliki ego. Oni čak mogu i da rade duhovnu praksu, ali nju rade u cilju prikupljanja duhovne moći radi ispunjavanja neke lične ambicije. Reč ‘Ego’ se ovde koristi u duhovnom kontekstu. Osim njene svakodnevne upotrebe koja podrazumeva preterano samopouzdanje ili uobraženost, ona uključuje i duhovno značenje – osećaj podvojenosti od Boga. Zli ljudi i zla suptilna tela zajedno spadaju u ‘sile zla’.

Preciznija definicija duhovne nauke kaže da oni ljudi koji rade duhovnu praksu sa ciljem spoznaje Boga i koji su u stanju da sve više predaju svoje telo, um, imetak i ego Bogu, spadaju u grupu ‘dobrih’. Prema toj definiciji ‘dobrih’ ljudi je u današnje vreme na Zemlji veoma malo. Većina ljudi spada u ‘zle’. U toj grupi ima i 30% (od ukupne svetske populacije) onih koji pokušavaju da nanesu zlo društvu i smanje satva komponentu u svetu. Veliku većinu preostalih ljudi, zbog toga što ne rade duhovnu praksu i usredsređeni su samo na materijalno, negativne energije lako koriste da čine ono što zahtevaju sile zla.

2. Odakle potiču dobro i zlo?

2.1 Kada je nastalo zlo?

U Univerzumu je sve poteklo od Jednog Boga. Božji princip prožima sve u Univerzumu, a postoji i izvan njega. Iz te perspektive i dobro i zlo su potekli od Božjeg principa. Oba postoje od postanka Univerzuma. Međutim, u prvo vreme je zlo postojalo u obliku semena tj. pritajeno.

Prema duhovnom zakonu stvaranja, ‘sve što postoji stvoreno je od Božjeg principa, održava se i zatim uništava tj. vraća se u Božji princip’. Univerzum je stvoren, održava se tokom unapred određenog perioda vremena i zatim se uništava. Kao deo ovog Božanskog plana, zlo koje je bilo u obliku semena na početku postojanja Univerzuma stalno raste. Ono se ispoljava u obliku suptilnih sila zla i ljudi. Kako prolazi vreme, elementi zla rastu dok ne dostignu 100% i u tom  trenutku Univerzum će biti uništen.

2.2 Odakle dobre i zle sile dobijaju energiju?

Kako i dobro i zlo potiču od Vrhovnog Božjeg principa, oni dobijaju  duhovnu energiju od Boga. To može da izgleda kao paradoks, međutim može se razumeti iz sledeće analogije. Dva radnika iste kompanije jednako rade i podjednako zarađuju. Sa zarađenim novcem u rukama, od njih zavisi kako će da ga upotrebe. Jedan čovek može da ga upotrebi da nahrani sebe i porodicu, a ostatak upotrebi da pomogne društvu. Drugi čovek može da ga upotrebi da naškodi društvu. Zarađivanje novca je slično sticanju duhovne energije koju dobijamo kada radimo duhovnu praksu. Namera koja prati obavljanje duhovne prakse je veoma različita kod dobrih i zlih ljudi. Za prve namera je da se spoje sa Bogom, dok je za druge to pre svega dobijanje duhovne moći radi samopotvrđivanja. Kada napunimo svoj rezervoar duhovne energije, Bog nam daje slobodu da je koristimo kako nam je volja. Duhovna energija koju ljudi koriste za Pravičnost poznata je kao dobra energija, a kada se koristi za nepravičnost poznata je kao zla ili crna energija.

Važno je napomenuti da kada se duhovna energija koristi za ispravne ciljeve, osoba doživljava jedinstvo sa tim aspektom Boga. Tako je njoj dostupna količina Božanske energije koja odgovara stepenu tog jedinstva. Tako osoba ne gubi ni malo stečene duhovne energije. Međutim, kada se duhovna energija koristi za ciljeve koji nisu pravični, obzirom da je to suprotno Božjoj prirodi, osoba ili suptilno telo koristi samo energiju dobijenu duhovnom praksom i tako je iscrpljuje.

3. Koja je misija sila dobra i zla?

Misija sila dobra je uspostavljanje poretka zasnovanog na satva komponenti u svim regionima Univerzuma. Ukratko, da pročiste Univerzum i učine ga punim čistote. S druge strane, sile zla teže da uspostave demonsko kraljevstvo zasnovano na rađa i tama komponentama. Ovo demonsko kraljevstvo najviše odgovara demonskim silama za ispunjavanje njihovih želja. Ove želje su raznolike, od preteranog prepuštanja čulnim zadovoljstvima i neodgovarajuće upotrebe moći, do pravljenja problema tragaocima za Bogom stvarajući im prepreke pri obavljanju duhovne prakse čiji je cilj Spoznaja Boga.

4. Ravnoteža dobra i zlaSERB---Note-regions

Činjenica je da su misije sila dobra i sila zla potpuno suprotne jedna drugoj, te uvek postoji stalni sukob među njima. Ravnoteža vremenom varira i nikada nije stalna. Njene posledice se osećaju u svim  regionima Univerzuma. Na primer, kada dođe do porasta moći demonskih sila i negativnih energija situacija u svim pozitivnim regionima postojanja na Zemlji (Buloku), u Raju (Svaragaloku) itd. počinje da se pogoršava. Na Zemlji to utiče na nas negativno na fizičkom, mentalnom i duhovnom nivou. Međutim, negativne regije, odnosno one u svim nivoima Pakla (Patala) doživljavaju pozitivan uticaj u okviru svog sistema. Kada dođe do pomaka u ravnoteži u pravcu dobra, dolazi do porasta u osnovnoj suptilnoj satva komponenti i Blaženstvo (Anand) se doživljava svuda u Univerzumu. Mir i napredak vladaju na Zemlji. Međutim, demonske sile su jako uznemirene tim pozitivnim trendom. Vrsta uznemirenja koju osećaju je slična uznemirenosti kriminalca koji je primoran da živi po strogo postavljenim pravilima.

4.1 Koji su razlozi za narušavanje ravnoteže u pravcu zlih sila?

SERB---Scales1-ispravljena

Zle sile u Univerzumu koriste svaku priliku i stalno nastoje nepovoljno da utiču na ravnotežu snaga moći. Uprkos stalnim pokušajima demonskih sila da smanje suptilnu satva komponentu i zaustave tragaoce za Bogom u obavljanju duhovne prakse  i širenju Duhovnosti, dobre sile imaju vrhovnu vlast dokle god Sveci i tragaoci rade duhovnu praksu. To je zato što Bog pomaže Svecima i tragaocima zbog njihove posvećenosti da nadvladaju sile zla.

Glavni rezervoar moći dobra i zla leži u suptilnim regionima. Sile dobra i zla na Zemlji su kao marionete, jer i jedne i druge dobijaju snagu iz suptilnog sveta od sila dobra i zla.

4.2 Duhovni nivo i ometanja negativnih energija

Demonske sile u principu utiču na dobre sile koje su u rasponu od +/- 10% duhovne snage u odnosu na njihovu ličnu duhovnu snagu. Razlog tome je što duh ne može da utiče na osobu kada je razlika 10% u duhovnom  nivou u korist osobe. To je zato što osoba može da dobije 10 – 20% Božje zaštite, više od nivoa ometanja duha i to je štiti od uticaja duha koji ima manju duhovnu snagu.

Duhovi koji su na duhovnom nivou većem za 10% od duhovnog nivoa osobe, nisu zainteresovani da je ometaju, jer je njena snaga suviše mala da se sa njom bore i zato  ne odgovara takvim duhovima. Tako na primer, osobu na 30% duhovnog nivoa će ometati  negativna energija čiji je duhovni nivo u rasponu od 20 – 40%.

Demonskim silama zla je lako da ispoljavaju svoju moć nad čovečanstvom kada su ljudi  materijalisti i nemaju želju da praktikuju Duhovnost. Kada dođe do porasta tama komponente u čovečanstvu, demonske sile u kojima preovladava tama, lako koriste tu situaciju i pokušavaju da uspostave kontrolu nad čovečanstvom.

Pročitajte članak, “U kojoj meri duhovni nivo osigurava zaštitu od duhova?”

5. Kada se vodila prva bitka između dobra i zla?

Životni vek Univerzuma podeljen je u četiri ere: Satjajugu, Tretajugu, Dvaparjugu i Kalijugu. Satjajuga je bila duhovno najčistija era. Međutim, posle ove ere prosečni duhovni nivo ljudi je počeo da opada sa svakom sledećom erom sve dok nije dostigao najniži nivo u Kalijugi ili Eri razdora u kojoj danas  živimo. Ova era će trajati  432.000 godina. Sada smo preko 5.100 godina u ovoj eri.

U svakoj eri postoje manji ciklusi Satjajuge, Tretajuge, Dvaparjuge i Kalijuge i duhovna svesnost ljudi varira u svakoj od ovih mini era. Svaka era malog ciklusa dalje je podeljena u još manje četiri ere. Ta podela mini ciklusa na još manje mini cikluse ponavlja se do šest nivoa u dubinu. Najmanji mini ciklus traje oko 1000 godina. Cifra od 1000 godina je prema današnjem računanju vremena. Na primer, odgovarajući mini ciklus u Satjajugi bi bio mnogo duži. To je zato što je Satjajuga bila era koja je imala veoma visoku suptilnu satva komponentu. Jedna od karakteristika satve je raširenost, a Tame je skupljenost. Zato  jedna godina u Kalijugi predstavlja mnogo više godina u Satjajugi.

U početku Kreacije odnos je bio 100% u korist sila dobra, jer su demonske sile bile samo u pritajenoj ili semenoj formi. To je zato što je u prvoj eri, tj. Satjajugi, celo čovečanstvo obavljalo duhovnu praksu i prosečni duhovni nivo ljudi je bio 70%. Zapravo, živeli su ceo život na taj način da je svaki njegov aspekt  bila duhovna praksa i prilika za služenje Bogu. Kada je počela mini Kalijuga u poslednjem mini ciklusu Satjajuge, ukupan broj zlih ljudi na Zemlji bio je više od 2% celokupnog stanovništva. Suptilna tama komponenta je bila dovoljno visoka da zle sile, odnosno negativne energije deluju i posegnu za vrhovnom vlašću. Ovo je bila prva bitka između sila dobra i zla i vođena je na kraju mini ere Kalijuge poslednjeg mini ciklusa ere Satjajuge.

Nastavak u delu 2 : Sadašnja borba između dobra i zla