Duhovnost, održivi razvoj i društvena odgovornost preduzeća

Duhovnost, održivi razvoj i društvena odgovornost preduzeća

Ovaj konferencijski referat pripremio je Maharši Univerzitet za Duhovnost (MAV), Goa, Indija. Referat je predstavljen na 12. Međunarodnoj konferenciji IBA (Indus Poslovna Akademija) u Bangaloru u Indiji od 20. do 21. septembra 2019. Fokus konferencije bila je korporativna duhovna i društvena odgovornost (redefinisanje odnosa između ljudi, društva i korporacija). Referat je dobio nagradu za „najbolji doktorski referat“. Referat je prilgođen veb format za objavu na SSRF veb sajtu.

Ovaj članak je za naše čitaoce koji imaju interes ili su iz profesija poslovnog menadžmenta, ekologije, održivog razvoja i/ili korporacijske društvene odgovornosti.

Sažetak

Da pitate bilo kog studenta poslovne škole (P-škole) o glavnom cilju korporacije, najverovatniji odgovor bi bio povećanje vrednosti akcionara. Pomak ka održivom razvoju korporativne kulture predstavlja pozitivnu promenu, ali je koncept vrednosti deoničara toliko je ugrađen u kolektivnu psihu poduzeća da će uvek biti glavni cilj, često na štetu društva i okoline. Tim sa Maharši Univerziteta za Duhovnost ima 38 godina iskustva u duhovnom istraživanju i pokrenuo je opsežno istraživanje o tome kako duhovna dimenzija utiče na život ljudi. Utvrđeno je da iako je održivi razvoj plemenit koncept, to je samo korak ka većoj, nesebičnoj i duhovnoj ulozi koju korporacije treba da imaju. U skladu sa drevnom indijskom kulturom, osnovni preduslov za bilo koju jedinku bi trebao biti povećanje duhovno pozitivnih vibracija kod ljudi i okoline ili u najmanju ruku sprečavanje povećanja negativnih vibracija. Na žalost, ovakvo shvatanje je vremenom izgubljeno i nije prisutno u nastavnim programima poslovnih škola. Ovaj referat razrađuje nekoliko primera kako, na štetu društva, kompanije dosledno ignorišu ta duhovna pravila u raznim oblastima kao što su zabava, hrana, piće, nakit i odeća.

1. Uvod u korporativnu društvenu odgovornost

Ako pitate bilo kog studenta poslovne škole (P-škole) o glavnom cilju preduzeća, najverovatniji odgovor će biti „povećanje vrednosti akcionara“.

U praksi, međutim, stres i pritisci svakodnevnih poslovnih operacija, težnja za profitom i unapređenjem vrednosti akcionara često nadvadaju dobrobit zaposlenih, okruženja i bilo koje društvene obaveze.

Ideja korporativne društvene odgovornosti pokušala je to da popravi, a dobila je zamah objavom Frimanove teorije zainteresovanih strana sredinom 1980-ih. Prema tradicionalnom pogledu kompanije – tj. stanovištu akcionara, važni su samo vlasnici ili akcionari kompanije, a kompanija ima obavezu da njihove potrebe stavi na prvo mesto i da poveća vrednost za njih. Umesto toga, teorija zainteresovanih strana tvrdi da postoje i druge strane, uključujući zaposlene, kupce, dobavljače, finansijere, zajednice, vladina tela, političke grupe, sindikalna udruženja i sindikate (Friman, 1984).

Korporativna društvena odgovornost (KDO) je koncept koji uključuje održivi razvoj u poslovni model kompanije i sugeriše da je odgovornost korporacija koje posluju u društvu da doprinesu ekonomskom, društvenom i ekološkom razvoju što stvara pozitivan uticaj na društvo u celini. Ovaj koncept se razlikuje od elementarne filantropije i milosrđa, gde nema mnogo odgovornosti. Aktivnosti KDO jednostavno sugerišu da preduzeća ne mogu da uspeju u izolaciji, naročito kada društvo propada (unido.org, 2019).

Ovaj zahtev kompanijama postaje sve obavezniji širom sveta. Indija je prva zemlja na svetu koja je KDO učinila obaveznom, nakon dopune Zakona o preduzećima iz 2013. godine, u aprilu 2014. (Šira, 2019). Takođe, ozbiljnost s kojom kompanija prati KDO utiče na način kako ih vide klijenti i kupci i utiče na privlačenje budućih zaposlenih.

Korporativna društvena odgovornost uglavnom uključuje :

  • Zaštitu okoline
  • Filantropiju
  • Prakse etičkog rada
  • Volontiranje iz društvenih razloga

Međutim, čak i ako sve kompanije savesno prate ove aspekte, da li su ovi aspekti dovoljni za dobrobit društva? Da li će ovi aspekti doneti sreću u društvu, što je jedan od najosnovnijih ciljeva društva ?

2. Uloga duhovnosti i društveno odgovornog poslovanja

Za ljudska bića, traganje za iskustvom dugotrajne sreće vrhunskog kvaliteta je osnovna pokretačka snaga koja stoji iza svih njihovih nastojanja i težnji. Ova potreba je ustvari zajednički imenilac koji stoji iza ukupnog napretka u tehnologiji, zakonima, društvenim sistemima, itd.

U Svetim spisima Višnu Purana dat je koncept 4 Purušarte koji daje smer za dobrobit društva. Koncept Purušarte, koji doslovno znači „predmet ljudske potrage“, sveobuhvatno definiše svrhu života i takođe daje smer vođstvu. 4 Purušarte su Darma (Pravednost), Arta (bogatstvo), Kama (želje) i Mokša (konačno oslobođenje).

Prema uglednom Svecu Adiju Šankaračariju iz Indije (8. vek nove ere), Pravednost (Darma) je ona koja ispunjava 3 zadatka :

  1. Održavanje društvenog sistema u odličnom stanju
  2. Osiguravanje svetskog napretka svakog živog bića
  3. Ostvarivanje duhovnog napretka

To znači da u potrazi za bogatstvom i prosperitetom (Arta) i ispunjavanjem želja osobe (Kama), ljudi bi trebalo da se pridržavaju Pravednosti ako žele da postignu najveću težnju, koja je Konačno Oslobođenje (Mokša). Održivi razvoj ili KDO koji se danas zagovara, korak je u tom pravcu (i vodi računa o gore navedenim tačkama „a“ i „b“). Međutim, on još uvek ne uzima u obzir duhovni faktor (pod „c“).  Konačno i najvažnije, potraga za Konačnim Oslobođenjem (Mokša) je ono čemu svi ljudi svesno ili nesvesno teže. Kao što je ranije rečeno, svi žele sreću i potreba da se iskusi sreća pokreće njihove želje, misli i postupke. Mokša je poslednja faza duhovne evolucije gde se čovek spaja sa Božanskim. U ovoj fazi, osoba trajno doživljava Blaženstvo (vrhunski oblik sreće) i spokoj.

Zbog toga, vođa bi trebao da bude onaj koji ima sposobnost da gaji i neguje okruženje Pravednosti u okviru svoje organizacije ili područja uticaja. Ako se ne vodi računa o aspektu duhovnog rasta, nemoguće je doživeti trajnu sreću. Stoga, prema Svetim Spisima, svaka strategija društveno odgovornog poslovanja koju sprovodi vođa ili izvršni direktor idealno bi trebalo da uključuje duhovno uzdizanje ljudi.

Da bi to postigao, on sam mora da ima snažnu duhovnu osnovu, što u idealnom slučaju znači da treba da je duhovno razvijen i ima viši duhovni nivo.

Maharši Univerzitet za Duhovnost koristi skalu od 1% do 100% za procenu duhovnog nivoa. 1% se odnosi na duhovni nivo neživog objekta, dok se 100% odnosi na vrhunac duhovnog rasta čoveka, što je Samospoznja ili spajanje sa Božanskim. Duhovni nivo prosečne osobe u trenutnoj eri Kalijuge je 20%. Duhovni nivo se povećava samo duhovnom praksom. Kada osoba dostigne duhovni nivo od 70% i više, smatra se Svecem ili Guruom i istinskim duhovnim vođom.

Čak i ako neko nije vođa po svom rangu, može da preuzme tu ulogu u odlučivanju ili u raspravi u bilo kom trenutku. Zato je ovaj koncept primenjiv za sve.

3. Izgradnja duhovne osnove

U užurbanom svetu, ekonomski i tehnološki razvoj ima svoje prednosti i nedostatke. Iako ljudima može pružiti bolji životni standard, kvalitet života je često ugrožen. Na primer, uprkos tome što SAD imaju najveći BDP na svetu, 3 od 4 Amerikanaca prijavljuju da imaju barem jedan simptom stresa u bilo kom mesecu (Vinerma, 2017). 45% njih navodi da noću ne spavaju, 36% da osećaju nervozu ili anksioznost, 35% prijavljuju razdražljivost ili gnev, a 34% prijavljuju umor zbog stresa (Vinerma, 2017). U 2017. godini, objavljeno je da je u prethodnoj godini procenjeno da je 17,3 miliona odraslih u Sjedinjenim Državama imalo barem jednu veliku depresivnu fazu. Ovaj broj predstavlja 7,1% svih odraslih u SAD-u (Nacionalni institut za zdravlje, 2017).

Da bi se stvorili uslovi za duhovno uzdizanje – poznata izreka u Hinduizmu koja, sveobuhvatnodefiniše njegov cilj je, preko potrebna svetu danas. – „Hinani Gunani dušjati iti Hindu“.

Za ovu izreku, potrebno je se da razumemo koncepte satve, rađe i tame koji su objašnjeni u daljem tekstu.

Pominjanjem Satve, Rađe i Tame (Šrimad Bagavadgita 14:5), Šrikrišna govori o 3 suptilne komponente univerzuma, koje se nalaze u čitavoj kreaciji, vidljivoj i nevidljivoj. Satva je komponenta koja predstavlja duhovnu čistotu i znanje, rađa predstavlja akciju, dok tama predstavlja neznanje i inerciju. Suptilne vibracije koje bilo koje svari na svetu zavise od preovlađujuće suptilne osnovne komponente.

Ova izreka znači da ono što uništava (dušjati) inferiorne Rađa-Tama komponente (gune) je Hindu. Dakle, biti Hindu znači slediti način života koji pojačava duhovno čistu Satva komponentu i stvara Satva preovladavajuće kvalitete poput ljubavi, poniznosti, tolerancije, hrabrosti, ekspanzivnosti I drugih, i prevazilazi duhovno nečiste Rađa-Tama preovladavajuće stavove poput ljutnje, vezanosti, ljubomore, pohlepe, požude, ponosa, itd. Takvi duhovno nečisti stavovi i karakteristike pojedinca stvaraju situacije sukoba i stresa na svakom koraku u životu čoveka (Atavle, 2016). Međutim, ovaj princip nije primenljiv samo na ljude, već obuhvata i izbore koje pravimo u životu i vrste aktivnosti kojima se prepuštamo.

Duhovnost, održivi razvoj i društvena odgovornost preduzećaMaharši Univerzitet za Duhovnost (MAV) nalazi se u Goi, Indija. Njegov istraživački tim ima 38 godina iskustva u duhovnom istraživanju. Specijalizovan je za sprovođenje istraživanja o tome kako suptilni svet, duhovne vibracije i tri suptilne komponente utiču na život ljudi, kao i kako duhovno napredovati.

Koristeći skenere za auru i energiju i napredno šesto čulo tragalaca, Univerzitet je započeo opsežna duhovna istraživanja kako bi razumeo prirodu tri suptilne komponente i kako one utiču na ljude, životinje i životnu sredinu.

Ispod je navedeno nekoliko eksperimenata koji su sprovedeni kako bi se pokazalo da proizvodi i usluge emituju suptilne vibracije koje utiču na same korisnike.

Odeća i boja

Estetika i stvaranje trendova je prevashodni cilj modnog dizajnera prilikom dizajniranja kolekcije za sledeću sezonu. Verovatno ni jedan dizajner ne bi razmišljao o duhovnim vibracijama odeće koju kreira. Međutim, sprovođenjem sledećeg eksperimenta, primećeno je da stil odeće koju osoba odabere ima uticaj na auru te osobe.

Jedna tragateljka je za potrebe eksperimenta, nosila različite odevne predmete (prikazane na slici dole), po 30 minuta svaki, a njena aura je izmerena pre i posle nošenja odeće korišćenjem univerzalnog skenera aure (UAS). To je instrument koji je razvio dr Manem Murti (bivši nuklearni naučnik) u Indiji. On meri vrstu suptilne energije (bilo pozitivne ili negativne) i auru oko bilo kojeg objekta (živog ili neživog).

Duhovnost, održivi razvoj i društvena odgovornost preduzeća

Na slici iznad, odeća je poređana prema očitavanju na UAS-u i uticaju na subjekat. Krajnje levi odevni predmet imao je najnegativniji efekat, dok je krajnje desni bio najpozitivniji. Sari od 8,2 metara i sari od 5,5 metara dužine bili su jedini odevni predmeti koji su stvorili visoke nivoe pozitivnosti kod korisnika.

Upotreba odeće crne boje je rasprostranjena širom sveta. Međutim, u nekim kulturama kao što je indijska kultura, nošenje crne boje smatra se nepovoljno. U gornjem eksperimentu, tragateljka je nosila crno-bele komplete majica i pantalona. Iako je oblik odeće bio sličan, crni komplet odeće negativno je uticao na nju u mnogo većoj meri u odnosu na beli komplet.

Ovaj eksperiment ukazuje da stil i oblik odeće, zajedno sa bojom odeće, utiču na društvo u celini na duhovnom nivou. Odgovornost za razumevanje ovog concepta ne leži samo na tekstilnoj industriji, već i na potrošačima koji stvaraju potražnju za različitim modnim trendovima. Na taj način bi birali svoju odeću i modne detalje, imajući na umu duhovne posledice.

Nakit

Nakit je nešto što izaziva dosta emocija i ima visoku sentimentalnu vrednost. Ipak, prilikom kupovine, darivanja ili nasleđivanja nakita, osoba koja ga daje i osoba koja ga prima ne uzimaju u obzir njegovu duhovnu vrednost. Niko ne bi namerno stavio ogrlicu oko vrata ako bi znao da to štetno utiče na njegovu ili njenu auru.

Istraživački tim je sproveo eksperiment da prouči vibracije nakita i pokaže u pravom svetlu njegovu duhovnu vrednost. Za eksperiment su odabrana tri komada nakita i oni su prikazani u nastavku.

Duhovnost, održivi razvoj i društvena odgovornost preduzeća

Ogrlica A je bižuterija, a ogrlice B i C su od 22-karatnog zlata. Čitanja UAS-a pokazala su da ogrlica A emituje negativne vibracije. Zanimljivo je da, iako je ogrlica B napravljena od zlata (koje je duhovno pozitivan metal), otkriveno je da emituje negativne vibracije. Samo ogrlica C je emitovala pozitivne vibracije. Analiza istih ogrlica pomoću naprednog šestog čula potvrdila je ove rezultate. Šestim čulom je otkriveno da, iako je ogrlica B od zlata, njen dizajn je duhovno negativan, tako da u celini emituje negativne vibracije poništavajući duhovnu pozitivnost zlata. To pokazuje važnost upotrebe duhovno pozitivnog dizajna prilikom izrade nakita.

U sledećem eksperimentu, dve osobe su nosile svaku od gore navedenih ogrlica po 30 minuta, a njihove aure su izmerene sa UAS-om. Ogrlice A i B povećale su negativnost u aurama oba subjekta, dok je ogrlica C imala suprotan efekat. Ono što ovi rezultati pokazuju je da nošenje nakita u trajanju od samo 30 minuta može značajno uticati na duhovno stanje osobe, a to dalje utiče i na fizičko i na psihičko stanje. Kroz duhovna istraživanja ustanovljeno je da su vrsta metala, dizajn, drago kamenje i duhovno stanje (bilo pozitivno ili negativno) zanatlija među faktorima koji utiču na duhovnu čistotu nakita. Nakit priraste srcu mnogim ljudima i oni su spremni da izdvoje velike količine novca za nakit koji žele. Međutim, ako nakit nije dizajniran na takav način da emituje pozitivne vibracije, to negativno utiče na korisnika bez obzira na to koliko je koštao.

Očekuje se da će veličina globalnog tržišta nakita (koje je deo globalne modne industrije) do 2025. dostići 480,5 milijardi dolara (Grand View Research, 2019). Prema McKinsey Globalnom Modnom Indeksu, sama modna industrija (koja uključuje odeću i modne detalje) vredi 2,4 triliona dolara. To za korporacije u modnoj industriji znači da, čak i ako praktikuju KDO, i uzimajući u obzir sve faktore (u današnje vreme), visoki procenat tog višetrilionskog iznosa će emitovati negativne vibracije i negativno uticati na aure milijarde ljudi.

Muzika i ples

Vilijam Šekspir je jednom rekao: „Ako je muzika hrana ljubavi, onda sviraj.“ Ovaj poznati citat opisuje svetski pogled na muziku i njen emotivni značaj za ljude.

Od svih oblika zabave, muzika nesumnjivo ima najširu privlačnost i lako prelazi kulturne granice. Skoro svako ima neku vrstu muzike koju najradije sluša. Međutim, ključni nalaz duhovnog istraživanja koje je sproveo MAV je da doživljaj sreće na emotivnom nivou ne znači nužno duhovnu dobrobit. Istraživanje je pokazalo da svako muzičko delo emituje suptilne vibracije, što paradoksalno može značiti da čovek može da voli muzičko delo, ali da na duhovnom nivou ono negativno utiče na njega.
Pomoću UAS-a sproveden je eksperiment kako bi se proučio efekat slušanja 4 različita žanra muzike na auru subjekta. Odabrana 4 žanra bila su hevi metal, snimak opuštajuće muzike, indijska klasična muzika i bogoljubive pesme koje je pevao Svetac najvišeg nivoa.

Sledeća tabela sumira ukupni efekat svakog žanra na auru subjekta.

Žanr Efekat
Hevi metal Negativan
Opuštajuća muzika Neutralan
Indijska klasična muzika Pozitivan
Bogoljubive pesme koje peva Svetac Visoko pozitivan

Zanimljivo je da je snimak „opuštajuće muzike“ bila kompilacija zvukova Markoni Union-a pod nazivom „Weightless“. Iako su joj naučnici dali titulu najopuštajuće muzike ikada (Pasman, 2016.),  ova muzika je imala duhovno neutralni efekat. Ovo ukazuje da slušanje opuštajuće muzike ne mora nužno da znači bilo kakvu duhovnu korist. Takođe, delo indijske klasične muzike otpevao je veoma slavan umetnik koji ima široko muzičko obrazovanje, dok Svetac koji je otpevao bogoljubivu pesmu, nije imao nikakvo formalno obrazovanje u muzici. Razlika u njihovom uticaju na slušaoca ukazuje da konvencionalno muzičko obrazovanje verovatno nije glavni faktor u određivanju duhovne pozitivnosti muzike koja se izvodi.

MAV je sproveo opsežno istraživanje muzičkih žanrova i vrsta vibracija koje emituju. Na duhovne osobine bilo kog muzičkog dela utiču različiti aspekti kao što su ritam, melodija, harmonija, vrsta korišćenih instrumenata, kao i duhovne vibracije izvođača. Utvrđeno je da su vedske mantre, neke bogoljubive pesme i indijska klasična muzika bili žanrovi koji su najpre emitovali pozitivne vibracije, dok su mnogi drugi žanrovi čak emitovali negativne vibracije.

IFPI-ov Globalni izveštaj o muzici iz 2019 navodi da su ukupni prihodi globalnog tržišta muzike za 2018. godinu bili 19,1 milijardi dolara (IFPI, 2019). U 2017. godini, koncertna industrija proizvela je 5,7 milijardi dolara (Pricewaterhouse Coopers, 2018). Međutim, prema nalazima duhovnog istraživanja, samo mali deo ove muzike je emitovao pozitivne vibracije. Zabrinjavajuće je da, uz sveprisutnu onlajn upotrebu digitalnih medija, širenje muzike (koja emituje negativne vibracije) je trenutno i povećava se viralno.

Hrana i piće

Postoji izreka „ti si ono što jedeš.“ To je istina na fizičkom, psihološkom i duhovnom nivou.

U poslednje vreme i sa napretkom medicine, razumevanje onoga šta čini zdravu ishranu (na fizičkom nivou) je dobilo na značaju. Međutim, uz sav napredak medicinskih nauka, suptilni aspekti ishrane (hrana i piće) uglavnom nisu poznati.

MAV je sproveo mnoge eksperimente kako bi proučio uticaj različitih grupa hrane i pića na ljude. Sledi nekoliko ključnih otkrića :

  1. Bez obzira na njihovu hranljivu vrednost, za neke grupe hrane poput mesa, utvrđeno je da u velikoj meri štetno utiču na auru osobe i imaju efekat i više dana.
  2. Način klanja životinja utiče na nivo negativnih vibracija koje se zadržavaju u mesu sve do konzumacije.
  3. Vegetarijanska hrana i voće imaju mnogo viši nivo duhovne pozitivnosti u odnosu na meso.
  4. Sirova hrana i povrće mogu biti pod duhovnim uticajem zemljišta na kome se uzgajaju.
  5. Aura kuvara takođe utiče na duhovne vibracije obroka koji sprema.
  6. Među pićima koja su analizirana, pokazalo se da su mleko indijske krave, mlaćenica, kokosova voda i voćni sok duhovno pozitivniji. Otkriveno je da su pića poput kole, vina i alkohola, duhovno štetna i povećavaju negativnost aure osobe.
  7. Na vodu koja je neophodna za ljudski život utiču suptilne vibracije koje preovlađuju u okolini. Ljudi imaju najveći uticaj na suptilne vibracije u okolini.
  8. Do sada, od 15 različitih vrsta mineralne / flaširane vode čije suptilne vibracije su testirane, ustanovljeno je da su sve emitovale negativne vibracije.

Neprekidno konzumiranje hrane i pića koja su pretežno Rađa i Tama, neizbežno utiču na ljudsku psihu i trajno smanjuju Satviktu ljudi i društva u celini. Prema duhovnoj nauci, takođe postoje i karmičke posledice kada čovek jede meso. Ono što najviše zabrinjava je rasporostanjenost ovog problema s obzirom da više od 90% svetskog stanovništva konzumira meso (Figus, 2015). To znači da će uz svaki obrok, velika većina ljudi dodati negativnost svojoj auri. Odgovornost je kako na proizvođačima, tako i na potrošačima hrane, da se opredele za konzumaciju duhovno čistijih namirnica i da izbace meso iz upotrebe.

4. Karakter i ličnost

Ljudska rasa je ključan faktor za proizvodnju i potrošnju svih dobara i usluga. Ličnost pojedinca (bilo da je Satva ili Tama preovlađujuća) vodiće njegovo ponašanje, izbore i postupke kako u pogledu proizvodnje, tako i potrošnje. Postoji duhovni princip koji glasi: „sličnosti se privlače“. To znači da će ljudi u kojima preovladava Tama naginjati ka običajima kojima preovladava Tama.

Ovaj princip postaje još bitniji u pogledu vođa organizacija koji (uprkos praktikovanju tradicionalnih KDO-a), zbog nedostatka duhovnog razumevanja / sposobnosti, nastavljaju da donose duhovno neispravne odluke koje na duhovnom nivou, negativno utiču na ljude u njihovim organizacijama i na krajnje potrošače. Uzrok pogrešnih stavova ljudi su mane ličnosti kao što su pohlepa, sebičnost, lenjost, itd. uz nedostatak duhovne prakse. Samo obavljanjem duhovne prakse po univerzalnim principima (SSRF, 2006), čovekova ličnost se može trajno promeniti na bolje.

5. Naznake nedostataka u trenutnom sistemu

Neko se može zapitati, da li duhovno nečiste vibracije ili negativne aure zaista u tolikoj meri utiču na čoveka ?

Sa duhovnog stanovišta, svaki izbor kojim dominira Tama povećava duhovnu negativnost u osobi i društvu. Kada se Tama poveća u društvu i okolini, ona se ispoljava u problemima na raznim nivoima. Stanje sveta danas dokaz je da je ljudska rasa dovela život na zemlji do ponora (najnižeg nivoa). Sa porastom stope depresije i problema sa mentalnim zdravljem, korupcijom, sukobima, zagađenjem životne okoline, klimatskim promenama itd., evidentno je da mi kao ljudska rasa radimo nešto pogrešno i nemamo način da zaustavimo ovaj sunovrat.

U trećem poglavlju Vimana Stane, Đanapadodvansanija, iz Čaraka Samhite, navedeno je da gde su znaci porasta nepravednost, tu je smanjen kvalitet života, povećanje epidemija, niz prirodnih katastrofa, zajedno sa ratovima i sukobima koji vode do uništenja zajednica.

Istraživački tim je sproveo preko 25 eksperimenata, sličnih onima opisanim gore, gde je utvrđeno da moderni trendovi češće povećavaju negativnost. Otkriveno je da su drevni indijski običaji zahvaljujući svojoj duhovnoj osnovi, stvorili više duhovne pozitivnosti i tako pozitivno uticali na ljude i okolinu.

MAV je sproveo istraživanje i o suptilnim svojstvima uzoraka zemljišta i vode, prikupljenih iz preko 30 zemalja (među kojima su razvijene i ne razvijene zemlje).

Duhovnost, održivi razvoj i društvena odgovornost preduzeća

Analizom pomoću UAS-a skoro 800 uzoraka, ustanovljeno je da je preko 85% uzoraka zemljišta i vode emitovalo negativne vibracije. Izuzetak je, međutim, bila Indija. To je bila jedina zemlja čiji su uzorci pokazali visok nivo pozitivnosti (blizu 70% uzoraka je bilo pozitivno).

Uprkos različitim društvenim problemima koji muče Indiju, poput korupcije, zagađenja i siromaštva, ovi rezultati pokazuju da Indija radi nešto kako treba za razliku od ostatka sveta. Tim za duhovno istraživanje pripisao je to prisustvu visoko razvijenih Svetaca koji čuvaju duhovni temelj Indije. Ovaj duhovni temelj čine mnogobrojni običaji i tradicija Indije koji su zapravo osmišljeni da povećaju duhovnu pozitivnost, smanje negativnost i olakšaju duhovni rast. U ovom pogledu, svet može mnogo da nauči iz duhovnog znanja Indije. Ovo takođe pokazuje da je duhovna praksa moćan i efikasan način da se pozitivno utiče na okolinu.

6. Ključni faktori za uspešno spajanja Duhovnosti i KDO-a

Iz gornjih primera postaje jasno da, iako su trenutni principi delovanja i razmišljanja oko KDO-a važan korak u pravom smeru, neophodno je uzeti u obzir i duhovno blagostanje potrošača i društva.

Opseg problema dotiče svaku disciplinu i toliko je veliki da se možemo zapitati odakle započeti. Sledeće tačke ističu šta sve mora da se dogodi kako bi KDO zaista pospešila celokupno stanje društva.

  1. Za početak, ljudima bi trebalo pružiti opšte smernice o tome šta je satvik. Jedan primer smernica je izrada odeće svetlijih boja, kao što su bela, svetloplava, svetloroze, i druge, umesto crne, tamnozelene odeće.
  2. Potrebno je da postoji sveobuhvatni obrazovni proces koji pomaže vođama kompanija, influenserima u industriji, obrazovnim institucijama i potrošačima da razumeju ovaj aspekt kao i posledice ne uključivanja Duhovnosti u KDO.
  3. Ljudi treba da praktikuju Duhovnost po Univerzalnim principima. Redovna duhovna praksa povećava ukupnu duhovnu čistotu čoveka i time pozitivno utiče na njegove izbore i odluke.
  4. Jedan od rezultata duhovnog rasta je da osoba postaje sposobna da opazi duhovne vibracije i na taj način razlikuje proizvode i usluge koji su duhovno čisti od duhovno nečistih.

7. Zaključak

U ovom referatu je dotaknuto samo nekoliko industrija i kako one duhovno štetno utiču na društvo. Međutim, princip je primenjiv na bilo koju industriju. Učestvovanje u aktivnostima u kojima preovladavaju Rađa-Tama ili razvijanje proizvoda i usluga koji emituju Rađa-Tama vibracije neizbežno će povećati duhovnu nečistoću i kod potrošača i u društvu. Neprekidno izlaganje vibracijama Rađa-Tame dovodi do degradacije ljudskog karaktera, i kao rezultat toga ponižava strukturu društva i duhovno zagađuje životnu sredinu. Bitno je da čovečanstvo razume ovaj koncept i praktikuje Duhovnost, jer od toga zavisi budućnost sveta.

8. Bibliography

Athavale, J. B. (2016). Importance of Personality Defect Removal & inculcating virtues. Panvel: Sanatan Bharatiya Sanskruti Sanstha.

Figus, C. (2015, November 09). 375 million vegetarians worldwide. All the reasons for a green lifestyle. Retrieved from http://www.expo2015.org: http://www.expo2015.org/magazine/en/lifestyle/375-million-vegetarians-worldwide.html

Freeman, R. E. (1984). Strategic Management – A Stakeholder Approach. Pitman Publishing.

Grand View Research. (2019, June). Jewelry Market Size Worth $480.5 Billion By 2025 | CAGR: 8.1%. Retrieved from https://www.grandviewresearch.com: https://www.grandviewresearch.com/press-release/global-jewelry-market

IFPI. (2019, April 02). IFPI Global Music Report 2019. Retrieved from ifpi.org – International Federation of the Phonographic Industry: https://www.ifpi.org/news/IFPI-GLOBAL-MUSIC-REPORT-2019

Murthy, D. M. (2017). Aura Energy And Universal Thermo Scanner. Retrieved Jan 08, 2017, from vedicauraenergy.com: http://www.vedicauraenergy.com/universal-scanner/

NIH. (2017). Major Depression . Retrieved from NIH – National Institute of Mental Health: https://www.nimh.nih.gov/health/statistics/major-depression.shtml

Passman, J. (2016, November 23). The World’s Most Relaxing Song. Retrieved from Forbes.com: https://www.forbes.com/sites/jordanpassman/2016/11/23/the-worlds-most-relaxing-song/

Pricewaterhouse Coopers. (2018). The Live Music Industry Will Be Worth $31 Billion Worldwide by 2022. Retrieved from Digital Music News – PWC’s Global Entertainment & Media Outlook 2019–2023: https://www.digitalmusicnews.com/2018/10/26/latest-live-music-revenue-31-billion-2022/

Shira, D. (2019, 08 22). Corporate Social Responsibility in India. Retrieved from India Briefing: https://www.india-briefing.com/news/corporate-social-responsibility-india-5511.html/

SSRF. (2006, January). Basic principles of spiritual practice. Retrieved from ssrf.org: https://www.spiritualresearchfoundation.org/spiritual-practice/spiritual-principles/6-basic-principles/

unido.org. (2019, 08 31). What is CSR ? Retrieved from United Nations Industrial Development Organisation: https://www.unido.org/our-focus/advancing-economic-competitiveness/competitive-trade-capacities-and-corporate-responsibility/corporate-social-responsibility-market-integration/what-csr

Winerma, L. (2017, Dec). By the numbers: Our stressed-out nation. Retrieved from American Psychological Association : https://www.apa.org/monitor/2017/12/numbers