1. Kako mi je Njegova Svetost Dr Atavle pomogao da prevaziđem strah od vožnje
Započela sam duhovnu praksu prema smernicama Njegove Svetosti Dr Atavlea 1995. godine kada sam bila smeštena u Goi. U januaru 1997. godine Njegova Svetost Dr Atavle posetio je Gou kako bi održao nekoliko predavanja. Baš u to vreme ja sam učila da vozim, ali zbog manje saobraćajne nezgode u kojoj sam učestvovala bila sam uznemirena da bih ponovno sela za volan. Njegova Svetost Dr. Atavle nije znao ništa o tome. Ali, tokom održavanja serije predavanja On me je zamolio da vozim do obližnjeg grada Madgaona zajedno sa još jednim tragaocem. Nisam se uopšte dvoumila i prihvatila sam. Tokom vožnje do Madgaona bila sam iznenađena kako sam uopšte mogla da vozim kroz tako gusto naseljen grad, uprkos svim svojim strahovima.
Kasnije iste nedelje Njegova Svetost Dr Atavle ponovo se obraćao javnosti u obližnjem gradu Pernemu. Ovog put rekao mi je da bi išao mojim automobilom. Drugi tragaoc je seo na vozačko mesto, ali mu je Njegova Svetost Dr Ahavle rekao da pusti meni da vozim. Uzela sam još jednom volan u ruke, a Njegova Svetost Dr Atavle je seo pored mene na suvozačko mesto. Tokom vožnje shvatila sam da sam prevazišla svoj strah od vožnje. Od tada se nisam više osvrtala unazad i imala sam samopouzdanje za vožnju bilo kuda.
Iz tog iskustva shvatila sam da Guru Princip zna sve naše strahove i slabosti. Proces koji koristi Guru Princip kako bi nam pomogao da prevaziđemo naše strahove ne mora uvek da deluje direktno, npr. putem nekog saveta ili smernica vezanih za određeni strah. Samo slušanjem ispoljenog Gurua (u formi Njegove Svetosti Dr Atavlea) mogla sam da se suočim sa strahom od vožnje i trajno da ga pobedim u dve kratke vožnje.
2. Bezuslovna ljubav Njegove Svetosti Dr Atavlea
Njegova Svetost Dr Athavale nije znao da pevam još od svog detinjstva. Jednog dana dok sam bila sa Njim, pokazao mi je neke pesme koje je On komponovao, te me zamolio da ih otpevam. Bila sam iznenađena ovim pitanjem, jer nije znao za moje pevanje od pre. Pesme su bile napisane na Marati jeziku, jednom od lokalnih jezika u Indiji. Iako sam znala nešto Maratija, nisam ga govorila tečno. Ali, On mi je pokazao kako treba da pevam inspirativne i posvećene pesme, pa sam to vežbala.
Kasnije¸na adresi u Pernemu (pre spomenutom), On me je zamolio da otpevam jednu od pesama. To je bila pesma koju je On komponovao i zvala se Šaktistavan (koja je hvalila Svetu Majku). Kada sam otpevala pesmu, mnogi tragaoci su došli do mene i rekli mi kako je prostor bio ispunjen Božanskom svesnošću (Čaitanijom) dok sam pevala.
U svom srcu sam znala da takva Božanska svesnost može biti generirana samo zato jer je pesmu napisao Njegova Svetost Dr Atavle i Njegova odluka stajala je iza toga. Zato sam se odmah zahvalila na toj satsevi i za duhovno iskustvo koje sam dobila.
Kasnije te godine planirali smo da snimimo pesme na kasetu. Iako Njegova Svetost Dr Atavle nema muzičko obrazovanje, dok sam u Njegovoj prisutnosti uvežbavala pesmu, On me je pažljivo vodio u pevanju svake note, kako bi pesma emitovala pozitivne duhovne vibracije. Nikad nisam osetila nestrpljenje kod Njega, iako mi je trebalo vremena da usavršim određenu melodiju.
Sećam se još jedne zgode kada melodija jedne od pesama nije bila definisana, pa me je On zamolio da je komponujem. Rekla sam da nisam dobra u komponovanju melodija, na šta je on odgovorio :“Samo se moli i melodija će ti doći”. Držala sam papir sa tekstom pesme u rukama i molila se, nakon čega mi je meoldija došla poput bljeska.
3. Sveznajući Guru i njegova bezuslovna ljubav
U julu 2008. godine posetila sam Centar za istraživanja zasnovana na duhovnoj nauci i Ašram i želela sam kao i uvek do sada da sretnem Negovu Svetost Dr Atavlea. Ali, zbog nekog razloga do samog kraja mog boravka nisam imala informaciju kada se mogu sresti sa Njim. Konačno je došao i dan mog odlaska i bila sam uznemirena jer ga nisam srela.
Tog dana kada sam krenula da prikupim Sveti sakrament (prasad) za ostale tragaoce u mom gradu, istog trena On je izašao iz susedne sobe. Suze su mi navrle na oči i rekla sam, “Mislila sam da Vas neću sresti ovaj put”. On je odgovorio sa svojim uobičajenim osmehom (koji topi sve tragaočeve brige), “I ja sam takođe mislio da treba samo da otvorim vrata.”