Napredovanje od materijalnog (opipljivog) ka suptilnom (neopipljivom)

Napredovanje od materijalnog (opipljivog) ka suptilnom (neopipljivom)

 

Ovaj princip govori da treba da unapredimo svoju duhovnu praksu tako što ćemo da se pomerimo od obavljanja samo fizičkih aktivnosti u duhovnoj praksi ka duhovnoj praksi na suptilnijem nivou.
Suptilna duhovna praksa je moćnija od one na fizičkom nivou. Uzmimo za primer odnos u kojem se dvoje ljudi prijateljski rukuje, a da zapravo možda i ne vole jedno drugo. Fizičko pokazivanje prijateljstva je samo privid. Na drugoj strani, dvoje ljudi mogu da osećaju istinsku bliskost i međusobnu naklonost, iako to ne pokazuju kroz fizički kontakt.
Slično tome, kad je u pitanju Duhovnost, kada samo izvodimo obredno bogosluženje (na fizičkom nivou) bez Bogoljublja, to treba da zamenimo istinskim, unutrašnjim osećajem bogoljublja ili intenzivnom  željom za duhovnim rastom.