1. Dva važna principa koje duhovni iscelitelj treba da sledi

Na samom početku treba da razumemo dva važna principa:

• Najbolji način duhovnog isceljivanja je kad osoba obavlja duhovnu praksu za sebe. Na ovaj način, osoba gradi svoje duhovne rezerve čime postaje manje podložna uticajima iz duhovne dimenzije. Redovno obavljanje duhovne prakse je takođe mnogo održivije kao zaštitna mera, nego kad neko vrši duhovno isceljivanje nad nama uz upotrebu nekog oblika duhovnog isceljivanja. Duhovni iscelitelj treba, koliko god je to moguće, da ohrabruje ljude da počnu redovno da obavljaju duhovnu praksu, čak i ako nastave da dolaze na isceljivanje. Duhovna praksa nadopunjuje trud duhovnog iscelitelja da otkloni problem.
• U našem članku Svrha života smo spomenuli da je duhovni rast radi spoznaje Boga glavna svrha našeg života. Shodno tome, ako su sve naše aktivnosti, duhovno isceljivanje ili druge, usklađene tako da pomognu nama i drugima da duhovno napreduju, onda dobijamo maksimalnu dobrobit.

2. Koga i kada isceljivati?

Uzimajući u obzir prethodno navedeno, vreme i energija duhovnog iscelitelja je najbolje potrošena kada pomaže drugim ljudima da prevaziđu neke duhovne prepreke koje ih sprečavaju da rade duhovnu praksu. Na ovaj način oni pomažu ljudima da duhovno rastu. Iz čisto duhovne perspektive, najbolje je da ne koristimo duhovnu energiju isceljivanja na ljude koji nemaju nameru da počnu da rade duhovnu praksu.

Ovo je zato što, osim ako osoba obavlja duhovnu praksu što potpomaže duhovno isceljivanje, ono u najboljem slučaju donosi samo trenutno olakšanje, jer entitet koji deluje na osobu može da prouzrokuje štetu u drugim oblastima njenog života ili na osobu ponovo mogu  da deluju drugi entiteti. Duhovni iscelitelji imaju pristup Univerzalnoj energiji koja odgovara njihovim duhovnim nivoima. Zajedno sa ovim dolazi i odgovornost da pomažu ljudima da rastu duhovno što je u skladu sa svrhom života. Ako ovo nije slučaj, duhovni iscelitelj počinje da stagnira i neizbežno mu opada duhovni nivo, a potencijalno može biti iskorišćen i od strane duhova.

Duhovnim isceliteljima se savetuje da se ne zanesu emotivno da isceljuju ljude samo radi isceljivanja. Ako je sudbina neke osobe da prođe kroz određenu patnju onda je duhovnim isceljivanjem samo privremeno ublažavamo. Osoba i dalje mora da prođe kroz određenu patnju prouzrokovanu sudbinom. Umesto toga, duhovno je ispravnije da imamo nameru da iscelimo osobu tako da ona zadobije veru da duhovna dimenzija postoji i da je to inspiše da počne svoju duhovnu praksu.

U jednoj od lekcija Isceljivanja pranom kojoj je prisustvovao jedan od naših članova, naveden je primer kako je jedna osoba uspela svojim kamionom da pređe više kilometara zato što je nad benzinskim rezervoarom kamiona obavljeno isceljivanje pranom. Zadovoljavanje svetovnih želja na ovaj način, kao što je ostvarenje dodatne kilometraže putem korišćenja prane, primer je neodgovarajuće upotrebe sredstava za duhovno isceljivanje. Sledeći dijagram pokazuje izbore koje ima osoba koja počinje da dobija pristup sve većoj količini duhovne energije.

3. Kada treba pomoći drugoj osobi primenom duhovnih sredstava za isceljivanje?

Kako tragaoci za Istinom obavljaju duhovnu praksu, ponekad mogu da budu ometani od strane snažnijih negativnih energija koji žele da spreče njihovu duhovnu praksu. U ovim slučajevima njihova duhovna energija može biti nedovoljna da odbije ova ometanja. Tada postaje neophodno da se duhovna energija ovih tragalaca povećava pomoću sredstava za duhovno iscjeljivanje i to u sledećim situacijama.

• Kad je ometanje suviše ozbiljno i zahteva hitnu intervenciju.
• Kad su mentalno ili duhovno suviše slabi da bi bili sposobni sami sebe  da iscele.
• Kad osoba fizički ne može da primeni sredstva za isceljivanje, kao na primer kad je u nesvesti i sl.
• Kad osoba nema iskustva sa upotrebom određenog sredstva.

4. Zaključak

Mnogi ljudi širom sveta primenjuju duhovno isceljivanje. Samo uz razumevanje principa i duhovne perspektive o tome „koga“ i „kada“ isceljivati, mogu biti sigurni da su u skladu sa svrhom života.

Važno je da kao duhovni iscelitelji rade redovnu duhovnu praksu. Ovo pomaže da se izbegne rast ega koji može biti jako štetan za osobu koja radi duhovno isceljivanje. Redovna duhovna praksa takođe štiti duhovnog iscelitelja od ometanja negativnih energija.

Najbolji poklon duhovnog isceljivanja koji možemo dati nekome jeste da mu pomognemo da započne duhovnu praksu, jer tako može da pomogne sam sebi. Ovo je kao kad osobi damo štap za pecanje i time ga učinimo samostalnim umesto da ga hranimo na kašičicu i dajemo mu ribu.

Ako duhovni iscelitelji imaju neko pitanje iz serije članaka o Principima duhovnog isceljivanja, molimo vas da nas kontaktirate putem opcije ‘Postavi pitanje’ na SSRF sekciji za logovanje.