Uvod

Od pamtiveka su se ljudi kupali goli u nekim specifičnim usamljenim prilikama. Tokom vremena, kako smo sve dublje zalazili u Eru Kalijuge (najgoru eru) u mnogim zemljama je postalo gotovo uobičajeno da se ljudi kupaju goli na javnim mestima sa drugim golim ljudima.

To je počelo kao pokret „povratka prirodi“, „izražavanja slobode“, „težnje zdravijem životu“ i čak je prozvano filozofijom.

„Ova naturistička filozofija ima nekoliko izvora, od kojih mnogi potiču iz filozofija zdravlja i fitnesa sa početka 20. veka u Nemačkoj i Engleskoj, iako koncepti povratka prirodi i uspostavljanja jednakosti imaju mnogo dublje korene. Iz Nemačke se ideja proširila na ostatak Evrope, Severne Amerike i šire, gde su stvorene mreže klubova. Model nemačkog naturizma promoviše naturističku porodicu i rekreativne sportove sa Nemačkom asocijacijom za kulturu slobodnog tela, koja je čak i članica Nemačke olimpijske sportske federacije. Francuski naturizam se razvio iz velikih kompleksa u kojima se provode godišnji odmori. Taj uticaj se dalje proširio na Kvebek i Sjedinjene Američke Države. Kao posledica, razvio se turistički naturizam tako da su građeni smeštajni kapaciteti za turiste nudiste, potpuno odvojeni od lokalnog okruženja. Ovaj koncept je posebno zastupljen na Karibima. Ipak, većina naturističkih aktivnosti se odvija u lokalnim naturističkim klubovima, posebno u zapadnim zemljama.

Kao alternativa, ljudi koji vole društveni nudizam mogu da dolaze na plaže na kojima se ne nosi odeća ili da posećuju druge vrste nudističkih događaja. U ovim prilikama, učesnici generalno ne moraju da budu članovi klubova naturista.“ – Izvor: Vikipedija na engleskom

U aprilu 2014. nemački grad Minhen je odobrio nudistima da se sunčaju goli i u ovom gradu je uvedeno 6 urbanih zona za nudiste – Izvor:Mail Online

Ispravno ili neispravno?

Mogli bismo reći „pa šta“? Čovek ima pravo da radi ono što voli. Da, i ne. Ono što nas čini ljudima je to što imamo određeno razumevanje o tome šta je ispravno, a šta nije ispravno i što živimo među drugim ljudima.

U principu, životinje i ljudi imaju sledeće zajedničko: potrebu da jedu, da spavaju, strah i seks. Životinje imaju odnos u javnosti. Ono što nas razlikuje od životinja je to što nemamo odnose u javnosti, jer to ponašanje ne priliči čoveku. U slučaju da se to dogodi, ljudi koji se upuštaju u takvo ponašanje su svedeni na nivo životinja. Tokom vremena, ako se ovakvo ponašanje ponavlja sve više i više, društvo se u celini srozava. Slično tome, ne treba da se kupamo, sunčamo, bavimo sportom ili jedemo goli.

Ovo razumevanje je zasnovano na Božjem zakonu Pravičnosti koji prožima celu Božju kreaciju. Ako neko živi sam na ostrvu i nema odeću, onda bi naravno to što se kupa go bila prirodna stvar. Ali u slučaju nudističkih plaža to nije tako.​Ako dete radi sve što želi, neće izrasti u dobro odgojeno ljudsko biće. Slično tome, ako svi mi radimo ono što hoćemo u ime slobode, to nije dobro za nas i time štetimo društvu. Kao ljudska bića imamo individualnu i kolektivnu odgovornost da se ispravno ponašamo u prisustvu drugih ljudskih bića u društvu.

Uticaj na um i ego

Um ljudi danas nije toliko čist i to je jedan od razloga što je duhovni nivo čovečanstva na svom najnižem nivou. Svesno ili nesvesno, kupanje nudista zajedno sa drugima koji su takođe goli povećava neke mane ličnosti i ego kao što su pokazivanje pred drugima, ponos, kompeticija itd. Nudistima vremenom opada želja za seksom, jer su sve vreme okruženi golim ljudima, tako da je jedan od glavnih izvora kratkotrajnog Blaženstva doživljenog kroz seksualno zadovoljstvo izgubljen. Seksualna potencija opada, jer je sve već viđeno.

Većina nudista misli da se njihova svest o telu smanjuje zato što se kupaju goli, ali zapravo se dešava suprotno. U Duhovnosti treba da smanjimo svest o telu koja je jedna od formi ega, da bi mogli duhovno da napredujemo, umesto da idemo u suprotnom pravcu. Um kontroliše telo, intelekt kontroliše um, a ego kontroliše intelekt. Svest o telu je vezana za um. Kao posledica, raste i ego. Iz duhovne perspektive to nije poželjno.

Kod nudista je centralna tačka njihovih života nudizam i sve se vrti oko toga. Vremenom se javlja frustracija, jer više ne izgledamo tako dobro kao ranije i onda su nam potrebni psihijatri. U nudizmu ima i elemenata egzibicionizma i narcisoidnosti. Može se razviti i zavisnost od nudizma.

Uticaj na druge

U slučaju kada cele porodice žive u nudističkim kolonijama na plažama, to utiče na delikatnu dečiju psihu i deca mogu da se ponašaju na isti način kada odrastu. Poslednje, ali ne i najmanje važno je da golo ljudsko telo prirodno privlači negativne energije. Tako da oni koji uživaju u slobodi nudističkih plaža mogu vremenom biti više ometani od negativnih energija, bilo da to znaju ili ne. Ovo se odnosi čak i na malu decu koja se kupaju gola.

U velikim gradovima poput Njujorka postoji i drugi trend, a to je odlazak u restorane gde ljudi jedu goli.

Duhovni efekat

Samu ideju da se kupaju goli među drugima ili da jedu goli sa drugim ljudima, u umove ljudi su usadile negativne energije. Misli koje nam daju negativne energije su veoma suptilne i skoro uvek upakovane u neku vrlo lepu i prihvatljivu priču, ili objašnjenje koje većini ljudi na intelektualnom nivou zvuči smisleno. Tako nas negativne energije namame da budemo sve više vezani za naše telo, želje i prolazni iluzorni svet u kome živimo, i tako zaboravimo na Boga i duhovni napredak. Negativne energije time postižu svoj cilj, a mi dugoročno gledano gubimo.

Šta god da radimo, jednom kada je ta radnja završena, misao o tome ostaje u podsvesnom umu i podstiče nas da to opet ponovimo.

Kada je osoba gola među drugim ljudima ona pravi greh od 3% svaki put kad to uradi.

Uporedna tabela greha koja pojašnjava prethodnu tvrdnju:

Šta god da radimo u životu, treba to da sagledamo iz različitih uglova. Trebamo se i zapitati i oko naizgled prijatnih i lepih priča, ponuda ili iskustava, da li nas to što radimo vodi bliže ili dalje od Pravičnosti, ili drugim rečima od našeg izvora, Boga u nama. Što više se udaljavamo od Pravičnosti tj. od našeg unutrašnjeg izvora, to ćemo biti nesrećniji, a što mu se više približimo to ćemo više biti u Blaženstvu koje je najviši oblik trajne sreće.

Samo obavljanjem redovne duhovne prakse osoba će moći da prirodno prepozna šta je ispravno ili neispravno; bez obzira kako primamljiva aktivnost ili objekat izgledali. Zahvaljujući tome život u našem društvu će biti više ispunjen Blaženstvom.