1. Šta je zahvalnost?

Bog nas je stvorio i dao nam razne stvari u životu, uključujući i sam život. Svakog jutra se budimo da proživimo novi dan zahvaljujući Njegovoj milosti. Ovaj život na Zemlji je dragocen jer je Zemlja jedini region na kome možemo da obavljamo duhovnu praksu i ispunimo osnovni cilj života. Kada neka osoba radi nešto za nas, mi osećamo zahvalnost. Međutim, većina nas nije navikla da izrazi zahvalnost Bogu za sve što nam je dao. Izražavanje zahvalnosti Bogu za sve stvari koje On radi za nas zove se zahvalnost u duhovnoj praksi. Sposobnost da živimo u ovom osećanju zahvalnosti je važan i suštinski deo tragaočevog duhovnog puta.

Realnost je takva da dok mnogi ljudi prihvataju Boga kao svog Tvorca, oni ne osećaju potrebu da Mu kroz molitvu izraze zahvalnost. Ovo je uglavnom zato što misle da se sve što im se događa u životu, ili bar većina svetovnih stvari – dobrih ili loših, događa njihovom voljom. Oni će samo posle velikih neobičnih preokreta, posle intenzivne molitve kao čudotvornog leka za veoma bolesno dete obolelo od neke neizlečive bolesti, iskazati zahvalnost Bogu. Međutim, čak i tada je sećanje na ukazanu Božju pomoć kratkog veka. Kako vreme prolazi osoba se vraća svojim starim navikama sve dok je ne pogodi sledeći veliki problem, kada opet počinje da se moli za Božansku intervenciju.

U nižim etapama našeg duhovnog razvoja u proseku 65% događaja dešava se zbog sudbine, a 35% kao akcije naše volje (prosek za današnje vreme). Kako napredujemo duhovno, počinjemo da osećamo Božje prisustvo u svom životu. Kako doživljavamo Njegovo prisustvo, doživljavamo i Njegovu milost i osećamo da je sve što se događa u našem životu Njegova volja. Tek posle dostizanja duhovnog nivoa od 60% tragalac počinje zaista da ceni i oseća ovu činjenicu. Zajedno sa iskustvom dolazi zahvalnost u istinskom duhovnom smislu te reči.

Tragalac i pravi učenik duhovne nauke razvija stav da treba da uči iz svake situacije, dobre ili loše. Iz raznih situacija i problema u životu on počinje da uči kako može da razume svoje mane i kvalitete. Na ovaj način vidi na čemu mora da radi da bi promenio svoje mane i da bi bolje razumeo i bio svestan svojih kvaliteta. Iz svih situacija u životu on dobija putokaz da se usavrši, ne samo uvećavajući svoje trenutne kvalitete, nego zamenjujući svoje lične mane novim kvalitetima. On uviđa da mu Bog pomaže da kroz sve situacije, dobre i loše, ojača svoje tragalaštvo. U skladu sa tim, on oseća zahvalnost prema Bogu u svim situacijama, i dobrim i lošim, kao što oseća i Božju ruku u svom životu koja ga upoznaje sa situacijama i omogućava mu da shvati duhovne lekcije i učenja.

U većini slučajeva ova zahvalnost je usmerena prema svom duhovnom vođi ili Guru-u. Molimo vas da pogledate članak Ko je Guru? i kako On vodi tragaoce.

Da bi duhovno rastao tragalac treba da se izdigne iznad svojih pozitivnih i negativnih emocija u koje je osoba koja nije tragalac obično duboko upletena. Na ovaj način se razvija duhovna emocija (bhav), koja predstavlja osećaj Božjeg prisustva svuda. Zahvalnost pomaže da se pojača duhovna emocija (bhav).

2. Površna zahvalnost i duhovna emocija zahvalnosti

Zahvalnost izražena samo rečima je površna zahvalnost. U početnoj etapi duhovne prakse, čovek mora da se potrudi  da smisli reči da bi izrazio zahvalnost Bogu. Za naš duhovni napredak je važno da se potrudimo da steknemo naviku da kažemo zahvalnost u sebi.

Zahvalnost dolazi iz srca kada možemo vrlo jasno da vidimo Božanski uticaj u našem životu. Ovo može da bude u slučaju da neko koga volimo bude čudom izlečen i ako su doktori ostali bez nade. Ili je problem koji smo duže vreme imali iznenada olakšan posle intenzivne molitve. U skoro svim drugim slučajevima mi govorimo zahvalnost za razne stvari u životu i čak za sam naš život na površnom, ili intelektualnom nivou.

Što se više udubljujemo u duhovnu praksu, otvaramo ceo jedan novi svet koji je do sad bio sakriven od nas. Dobijamo duhovna iskustva koja su Božji način da komunicira sa nama. Postoji bezbroj sitnih lepih iznenađenja u našem životu i mi polako, ali sigurno, osećamo Božju ruku koja nas vodi u životu. Zahvalnost počinje da se izgrađuje čak i za manje događaje u životu i stalnu Božansku pomoć i ohrabrenje koje dobijamo kroz duhovnu praksu. Kada osećamo i iskazujemo zahvalnost više puta u toku dana, postepeno se razvija duhovna emocija zahvalnosti. Kako je već objašnjeno u članku, postoji neprekidno shvatanje pre, za vreme i posle događaja, da se ‘sve događa po Božjoj želji’. Tada je tragaočeva zahvalnost neprekidna i automatski izražena u iskrenim mislima. U ovoj fazi, zahvalnost je prisutna i pokazana kroz svaku akciju, pokret ili misao.

Ovaj viši korak napretka počinje kada je ego smanjen i kada tragalac jednom dostigne to stanje, ego ostaje nizak.

Zapravo, duhovna emocija zahvalnosti se aktivira Guruovom milošću i prema tome ostaje nepromenjena. 

3. U čemu je značaj zahvalnosti?

Tragalac prvo počinje da se trudi da izrazi zahvalnost. Posle nekog vremena redovnog iskazivanja zahvalnosti i kroz duhovni rast, on razvija duhovnu emociju zahvalnosti. Jednom kada je ovo stanje dostignuto, kako on neprestano shvata to da ‘Bog je Tvorac, ja sam niko’, njegov suptilni ego se smanjuje. On počinje da shvata svoja ograničenja. Prema tome u svakoj teškoj situaciji on se pokorno predaje Bogu i tek tada učini nešto. Ovo se zove ‘predavanje Bogu’. Kada počne da se predaje Bogu ne samo u teškim situacijama nego čak i u malim, sitnim događajima u svakodnevnom životu njegova duhovna emocija predavanja raste. Bog brzo ispunjava molitve sa duhovnom emocijom kao što su, ‘Bože molim Te da se brineš za moj duhovni rast, molim Te reci mi šta treba da bude moj sledeći korak, samo Ti me vodi’. Tragalac koji oseća duhovnu emociju zahvalnosti i predavanja je uvek blizu Boga. Bog poklanja sve što je potrebno, tj. duhovna iskustva, vođstvo i znanje takvom tragaocu čak i ako on to ne traži.