1. Važnost proučavanja Duhovnosti

Proučavanje duhovne nauke je veoma važno za razumevanje važnosti obavljanja duhovne prakse. Samo kada je um uveren u važnost praktikovanja duhovne prakse možemo da uložimo odgovarajući trud da bi redovno obavljali duhovnu praksu. Razumevanje duhovnih principa omogućava da donosimo bolje odluke u životu i duhovnoj praksi.

2. Šta treba da učimo?

• Idealno bi bilo da nam knjige koje čitamo daju jasna uputstva o napredovanju u duhovnoj praksi.Uputstva treba da budu u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse.
• Kada je reč o čitanju duhovnih tekstova za naš duhovni rast, trebalo bi pre svega da čitamo literaturu koju su napisali Sveci – zato što ona sadrži Božansku svesnost (Čaitaniju). Molimo vas da obratite pažnju na SSRF-ovu definiciju Sveca. Tekstovi koje su pisali Sveci najvišeg nivoa sadrže 100% Božanske svesnosti, u  poređenju sa 0-2% Božanske svesnosti u duhovnim tekstovima autora nižeg duhovnog nivoa. Čitajući duhovne knjige autora na nižem duhovnom nivou, stičemo uglavnom samo znanje na intelektualnom nivou. Ali kada čitamo duhovne tekstove  Svetaca, čak i samim čitanjem dobijamo Božansku svesnost (Čaitaniju), koja je cilj obavljanja duhovne prakse.
• Čitajući Svete tekstove treba da pazimo da naše razumevanje ne ograničimo kratkovidim sektaškim stavom.(Pod sektom se podrazumeva ona grupa ljudi koja ima isključiv stav u Duhovnosti i tvrdi da je samo njihov put ka Bogu jedini I pravi). Potrebno je da pokušamo da naš stav uskladimo sa sve obuhvatnom naukom o Duhovnosti.
• Sveti tekstovi često sadrže prenosna značenja.Važno je da razumemo ta prenosna značenja i spustimo ih u praksu. Bez obzira koliko stotina puta čitali Svete tekstove, to će biti od male koristi za naš duhovni rast. Za razumevanje prenosnog značenja u nekom Svetom tekstu potreban je viši duhovni nivo. Naš duhovni nivo možda nije dovoljno visok da bi mogli da razumemo takvo značenje  teksta u skladu sa duhovnom naukom te ga na odgovarajući način i mogli da primenimo u praksi.

3. Kako treba da učimo?

• Na početku treba da pročitamo predgovor duhovnog teksta, kako bismo razumeli nameru autora ili sastavljača teksta. Ovo nam, takođe pomaže u razumevanju konteksta u kojem autor ili sastavljač objašnjava duhovne principe.
• Na svakom koraku  treba da postavljamo pitanja da bi proverili da li smo razumeli svaki deo teksta.  Ako nam bilo koje pitanje nije jasno, trebalo bi da pitamo tragaoca za Istinom koji nam pomaže u obavljanju duhovne prakse ili onoga koji vodi SSRF satsange.
• Kada nam je određeni deo teksta jasan trebalo bi da ga nekome ispričamo sopstvenim rečima. Objašnjavanje nekih koncepata drugoj osobi uz podsticanje da ona postavlja pitanja je dobar način da utvrdimo koliko dobro razumemo određeni koncept.
• Zatim bi trebalo da proverimo da li smo bilo kada iskusili ono što učimo, i ako nismo, da se zapitamo zašto nismo. Ako određenu istinu iz Svetog teksta nismo iskusili, to znači da moramo da radimo više duhovne prakse.
• Potrebno je da napravimo određeni plan spuštanja u praksu onoga što smo razumeli i s vremena na vreme da proverimo da li postoji napredak.
• S vremena na vreme bi trebalo da ponovo proučimo isti tekst. Povećanjem našeg duhovnog nivoa se povećava i sposobnost razumevanja teksta, sposobnost obavljanja duhovne prakse, itd.

3.1 Koliko dugo treba da učimo?

Tragaoci za Istinom u početnoj fazi: U ovoj fazi,bi trebalo da čitamo čitanja radi, čisto da bi stekli veru u Duhovnost i duhovnu praksu.Trebalo bi da čitamo Svete tekstove koji sadrže minimalnu razliku između doslovnog i prenosnog značenja ili one u kojima ta razlika uopšte postoji.

Kasnije, kad kroz duhovnu praksu, počnemo  da stičemo duhovna iskustva, čitanje je korisno kao potvrda tih iskustava.Na primer, ako iskusimo miris mirišljavog štapića, a on uopšte nije zapaljen pored nas, nećemo biti iznenađeni niti ćemo puno da razmišljamo o tome, ako smo o tome već čitali i shvatićemo da je u pitanju duhovno iskustvo.

Tragaoci u srednjoj fazi: U ovoj fazi učenje nije toliko bitno jer sada  imamo veru u Duhovnost. Međutim, mi još nemamo duhovna iskustva (anubutije) višeg nivoa. Šri Šankaračarija je rekao da, ‘Mreža reči je velika šuma koja prouzrokuje lutanje uma i stvara konfuziju’. To znači da preterano čitanje takođe može imati za posledicu konfuziiju. Vrlo često nalazimo ljude koji se na široko bave teološkim debatama i tako se zapliću u mrežu verbalne Duhovnosti, koji nikada nisu doživeli viša duhovna stanja kao što je duhovna emocija (Bhav) ili Blaženstvo (Anand). Za ljude suočene sa ovom vrstom preprke, najbolje je da se što više fokusiraju na praktikovanje Duhovnosti u skladu sa šest osnovnih principa duhovne prakse.

4. Najvažnije

Ako istovremeno sa učenjem ne obavljamo i duhovnu praksu, postoji rizik da duhovno ne napredujemo, zbog gordosti stvorene čitanjem istog teksta mnogo puta i tako stečenim znanjem. Ne postoji zamena za praktikovanje Duhovnosti, tako da svo učenje treba da bude usmereno ka postizanju viših nivoa duhovne prakse.